Briga o sebi nije sebičnost: Saveti koji će pomoći svakoj mami da odvoji vreme za sebe

Od ranih buđenja i školskih projekata u poslednjem trenutku, do planiranja obroka i smirivanja dečjih ispada, mame su stalno u pokretu.

Ipak, u vrtlogu brige o drugima, jedna važna istina često se zaboravlja – i vi ste važni. Odvajanje vremena za sebe nije sebičnost, već potreba, ali ga često prati osećaj krivice.

Misli poput: „Da li radim dovoljno?“ ili „Zar ovo vreme ne bi trebalo da provedem sa decom?“ javljaju se baš kada poželite da uživate u nekoliko minuta tišine. Vreme je da se to promeni – kada brinete o sebi, postajete prisutniji, strpljiviji i snažniji roditelj, prenosi Index.hr.

Redefinišite šta za vas znači briga o sebi

Briga o sebi ne podrazumeva samo kupke sa penom ili odlazak u spa centar. Za neke je to deset minuta mira uz kafu pre nego što se ostatak porodice probudi. Za druge je to odbijanje igre s decom kada im je potreban odmor.

Napravite svoj „meni brige o sebi“ sa malim, srednjim i većim aktivnostima.

Mala aktivnost može biti slušanje omiljene pesme uz slušalice koje prigušuju buku. Srednja može biti nedeljni čas joge ili kreativna radionica, a velika jedno popodne van kuće bez osećaja krivice ili čak jedno noćenje van doma.

Imajte na umu i da se potrebe menjaju kroz različite faze majčinstva. Ono što vam je prijalo dok ste imali novorođenče možda vam danas više ne odgovara – i to je sasvim normalno. Redovno preispitujte svoje potrebe, baš kao što pratite potrebe svoje dece.

Uključite kratke trenutke odmora u svakodnevicu

Mnoge mame čekaju „pravi trenutak“ za opuštanje, koji retko kada dođe. Umesto toga, iskoristite kratke pauze: pet minuta istezanja dok se kuva testenina, nekoliko dubokih udaha na semaforu ili jednu stranicu knjige pred spavanje. Ako ne možete da pronađete sat vremena, pronađite nekoliko minuta.

Takvi kratki trenuci postepeno obnavljaju energiju i predstavljaju snažno oružje protiv sagorevanja. Što češće praktikujemo svesnost u malim stvarima, lakše ostajemo smireni i u haotičnim situacijama.

Tražite i prihvatite pomoć bez izvinjavanja

Mnoge mame imaju osećaj da im je potrebno dopuštenje da odmore ili odvoje vreme za sebe. Takav način razmišljanja vredi promeniti. Počnite češće da delegirate obaveze, čak i ako neće biti obavljene baš onako kako biste vi želeli.

Bilo da je reč o partneru, baki i deki ili komšiji od poverenja, dopuštanje drugima da pomognu ne čini vas lošijom majkom, već vam pomaže da dugoročno sačuvate snagu.

Nemojte ublažavati svoj zahtev osećajem krivice. Umesto: „Izvini, možeš li da pomogneš?“, recite: „Možeš li da pričuvaš decu sat vremena? Potrebna mi je pauza da napunim baterije.“

Ne zaboravite da pomognete i sebi.

Naručivanje gotove hrane umesto kuvanja večere? I to je pomoć. Stavljanje bebe u ljuljašku kako biste na miru popili toplu kafu? Takođe pomoć. Nemojte potcenjivati male načine na koje brinete o svom mentalnom zdravlju.

Vratite sebi večeri

Večeri često deluju kao izgubljeno vreme – energije je malo, a spisak obaveza i dalje dug. Pokušajte da izdvojite bar 30 minuta samo za sebe.

Uvedite pravilo da u tom periodu nema kućnih poslova. Isključite ekrane, osim ako vas serija koju gledate zaista opušta.

Radite nešto što vas ponovo povezuje sa sobom – ne samo kao majkom, već i kao osobom. To može biti i opuštanje u hidromasažnoj kadi, ako u tome uživate.

Topla voda, tišina i odsustvo uzvika „Mama, gledaj!“ mogu biti pravo utočište. Ako nemate hidromasažnu kadu, razmislite o povremenom odlasku u spa ili wellness centar. Takvi trenuci nisu samo luksuz – mogu biti prava terapija.

Ipak, nije potreban veliki ritual. Dovoljno je da prigušite svetla, zapalite sveću i lagano se istegnete kako biste svom nervnom sistemu poslali signal da je dan završen i da je vreme za odmor.

Budite primer deci

Kada vaša deca vide da brinete o svojim potrebama, uče da su potrebe svih članova porodice važne – uključujući i njihove.

Na taj način ne pokazujete samo kako izgleda briga o sebi, već ih učite samopoštovanju, zdravim granicama i emocionalnoj ravnoteži.

Recite im: „Mami treba nekoliko minuta mira da bi se osećala bolje. Brzo se vraćam.“

To šalje snažnu poruku: volim vas, ali brinem i o sebi. Deca koja odrastaju uz roditelje koji pokazuju emocionalnu svest često i sama razvijaju iste navike.

Stvorite zonu bez osećaja krivice

Šta kod vas najviše izaziva osećaj krivice? Vreme provedeno van kuće? Novac potrošen na sebe? Strah da nešto propuštate?

Napravite mentalnu, ili čak fizičku, „zonu bez krivice“ – prostor ili vreme u kojem osećaj krivice nema mesta.

Vodite dnevnik, meditirajte ili se podsetite: „Odmor nije nagrada. To je moje pravo.“

Možete koristiti i afirmacije poput:

• „Moje potrebe su važne.“
• „U redu je da i sebe stavim na listu prioriteta.“
• „Bolja sam mama kada sam i ja dobro.“

Postavite podsetnik na telefonu ili zalepite poruku na ogledalo kako biste je svakodnevno videli. Neka to bude dozvola koju ste sami sebi dali.

Uložite u ono što vas održava

To ne mora da podrazumeva velike troškove. Ali ponekad znači da sebi dozvolite ulaganje u stvari koje poboljšavaju vaše blagostanje.

Bilo da je reč o kvalitetnijem snu, angažovanju dadilje jednom nedeljno ili večeri sa prijateljicama, to nisu luksuzi – već ulaganje u dugoročno očuvanje sopstvenog zdravlja.

Jer budimo iskreni – mama koja je odmorna, opuštena i zadovoljna sobom predstavlja neverovatnu snagu.

Razmislite ovako: kada se vašem telefonu isprazni baterija, bez razmišljanja ga stavljate na punjač. Zašto onda oklevamo da napunimo sopstvene baterije? Zaslužujete istu onu brigu koju tako nesebično pružate drugima.