Brinete o svima, ali ne umete da kažete "ne": Gabor Mate objašnjava kako to može uticati na zdravlje

Tokom karijere radio je kao porodični lekar, u palijativnoj nezi, ali i sa pacijentima koji su se borili sa teškim oblicima zavisnosti i mentalnim bolestima, prenosi Nova.rs.

U jednom od svojih razgovora Mate je izdvojio četiri obrasca ponašanja i uverenja za koje kaže da ih je iznova primećivao kod ljudi koji žive sa hroničnim bolestima.

Odmah pravi važnu ogradu: ne tvrdi da su ti obrasci jedini uzrok bolesti. Ipak, kaže da ih je tokom svog rada toliko često viđao da ih smatra značajnim faktorima.

„Video sam određene obrasce kod ljudi koji razviju hronične bolesti“, kaže Mate.

Pod tim, kako objašnjava, misli na širok spektar oboljenja.

„Mislim na autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza, skleroderma, lupus, hronični umor, fibromialgija, upalne bolesti creva, hronična astma i tako dalje.“

Mate kaže da je tokom godina kod tih pacijenata stalno uočavao slične osobine.

„Ti ljudi imaju određene obrasce ličnosti koje sam stalno iznova primećivao, naročito u palijativnoj nezi, kada ljudi umiru od hroničnih bolesti, često maligniteta.“

Prvi obrazac: Briga o svima osim o sebi

Kao prvi obrazac Mate izdvaja potrebu da se emocionalne potrebe drugih ljudi gotovo automatski stave ispred sopstvenih.

„Prvi je automatska briga za emocionalne potrebe drugih, uz istovremeno potiskivanje sopstvenih potreba.“

Da bi objasnio na šta misli, navodi slučaj jedne žene kojoj je dijagnostikovan rak dojke.

„Primer toga je žena, istinita priča, kojoj je dijagnostikovan rak dojke. Prva žena njenog muža umrla je od raka dojke.“

Kada joj je drugi lekar saopštio da i ona ima istu bolest, njena prva misao, prema Mateovim rečima, nije bila usmerena na ono kroz šta će sama morati da prođe.

„Drugi lekar joj saopštava da ga i ona ima, a njena prva reakcija je: 'Zabrinuta sam za mog muža. Kako ću ga podržati?'“

Mate zatim ukazuje na paradoks takve reakcije.

„A ona je ta koja će morati da prođe kroz hemoterapiju, zračenje i eventualno operaciju.“

Za njega je upravo ta trenutna potreba da se vodi računa o tuđim osećanjima, čak i u trenutku sopstvene krize, veoma karakteristična.

„Dakle, automatska briga za emocionalne potrebe drugih, dok ignoriše svoje, izražena je osobina ljudi sa hroničnim bolestima.“

Drugi obrazac: Život pod diktatom dužnosti

Druga osobina koju Mate izdvaja jeste ono što naziva krutim poistovećivanjem sa dužnošću, ulogom i odgovornošću.

To može da znači da čovek toliko snažno doživljava obavezu da nešto mora da uradi, ispuni ili završi da sopstvene potrebe potpuno padaju u drugi plan.

Mate u ovom delu razgovora koristi i sopstveni primer.

„Drugi obrazac je kruta identifikacija sa dužnošću, ulogom i odgovornošću.“

A zatim dodaje:

„Kao kad sam pisao knjigu, bio sam kruto vezan za tu obavezu i pritisak mi je rastao, jer nisam mislio na sebe.“

Drugim rečima, ono što spolja može da izgleda kao odgovornost, disciplina ili požrtvovanost, prema Mateovom tumačenju može da postane problem onda kada čovek više nije u stanju da zastane i obrati pažnju na sopstvene potrebe.

Treći obrazac: Potiskivanje zdravog besa

Treći obrazac za Matea je posebno važan.

„Treće, potiskivanje zdravog besa.“

On naglašava da pod besom ne misli na nekontrolisan izljev agresije, svađu ili napad na drugu osobu.

„To je ključno. Bes je jedno od mojih osnovnih načela lečenja i od suštinskog je značaja.“

Zdrav bes, kako ga Mate definiše, predstavlja način na koji čovek štiti svoje granice.

„Zdravi bes je jednostavno odbrana granica koja kaže: 'Ne, u mom si prostoru. Izađi.'“

Kada završi svoju funkciju, tvrdi Mate, takav bes ne treba da traje.

„To je sve što zdravi bes radi, obavi svoj posao i nestane.“

Problem nastaje kada ljudi nisu u stanju da postave tu granicu.

„Ali bez te odbrane granica, ljudi te stalno gaze.“

Za Matea, dakle, zdrava sposobnost da se kaže „ne“ nije znak sebičnosti niti neprijateljstva, već mehanizam kojim osoba štiti sopstveni prostor.

Četvrti obrazac: Dva uverenja koja naziva „pogubnim“

Poslednji obrazac o kojem govori sastoji se od dva duboko ukorenjena uverenja.

„Četvrta stvar su dva pogubna uverenja.“

Mate namerno koristi snažnu reč.

„Kažem pogubna, jer mogu biti fatalna.“

Prvo uverenje je osećaj da čovek mora da preuzme odgovornost za emocionalno stanje ljudi oko sebe.

„Prvo: da si odgovoran za to kako se drugi ljudi osećaju.“

Drugo je potreba da nikoga nikada ne razočaramo.

„Drugo: da nikada ne smeš nikoga da razočaraš.“

To se direktno nadovezuje na ono o čemu je govorio na početku – stalno prilagođavanje drugima, brigu o njihovim potrebama i osećanjima i teškoću da se sopstvene granice stave na prvo mesto.

„Ne tvrdim da ovi obrasci izazivaju bolest“

Na samom kraju razgovora Mate pravi veoma važnu ogradu u odnosu na sve što je prethodno rekao.

Ne tvrdi, naglašava, da neko oboli zato što previše brine o drugima, potiskuje bes ili teško govori „ne“.

„Ne tvrdim da ovi obrasci izazivaju bolest.“

Objašnjava i zbog čega izbegava tako jednostavno povezivanje.

„Ne bavim se uzrocima, jer je pojednostavljeno govoriti o jedinstvenim uzrocima.“

Ipak, njegovo viđenje je da navedeni emocionalni obrasci imaju značajnu ulogu.

„Ali oni značajno doprinose njenom nastanku i ljudi sa hroničnim bolestima gotovo uvek ih imaju.“

A svoju poruku završava veoma kategoričnom rečenicom:

„Nikad nisam naišao na izuzetak.“