Četiri rečenice koje toksični roditelji govore svojoj deci

Nameću im visoka očekivanja i preterane zahteve pa se ponašaju na načine koji kod dece izazivaju krivicu, strah ili nesigurnost. Za razliku od normalnog roditeljskog ponašanja, toksično roditeljstvo uključuje obrasce ponašanja koji imaju negativan efekat na razvoj deteta, piše Index.
Najčešće toksično ponašanje roditelja je kritikovanje deteta, izražavanje sebičnih želja, žaljenje na poteškoće u odgoju deteta, nezdravo poređenje i davanje uvredljivih izjava​, piše Parenting for Brain. U nastavku su neke od najčešćih rečenica koje toksični roditelji govore svojoj deci i time štete njihovom socijalnom, psihičkom i emocionalnom razvoju.

''Zašto ne možeš da budeš kao ona/on?''

Bilo kakva vrsta upoređivanja može da bude vrlo opasna po samopouzdanje deteta. Naime, psiholozi objašnjavaju kako roditelji često imaju lošu naviku da upoređuju dete s ostalom decom, bez obzira na to da li je reč o njihovoj braći, komšijama, rođacima ili vršnjacima iz vrtića/škole.

Iako time nastoje da podstaknu dete da popravi svoje ponašanje, upoređivanje s drugima može da donese samo negativne posledice. Deca bi mogla da postanu nesigurna, da sumnjaju u svoje sposobnosti i znanje, a ujedno i da budu podložnija depresiji, upozoravaju stručnjaci.

''Trebalo bi da smršaš/ugojiš se''

Komentarisanje fizičkog izgleda deteta psiholozi nikada ne preporučuju, i to iz nekoliko razloga. Naime, posramljivanje detetovog izgleda može da ima štetne emocionalne efekte, uključujući smanjeno samopoštovanje​ i razvoj problema s mentalnim zdravljem kao što su poremećaji ishrane​, poremećaj slike o telu​, telesni dismorfični poremećaj​, anksioznost​ ili depresija.

''Razočarao/la si me''

Psiholozi objašnjavaju kako ova rečenica može dovesti do osećaja anksioznosti kod deteta koja negativno utiče na njegovu percepciju sebe i sveta. Studije pokazuju kako su česte kritike roditelja povezane s razvojem anksiozne dece, a pogotovo kada roditelji decu krive za svoje osećaje poput ljutnje ili razočarenja.

''Prestani da plačeš''

Mnogi roditelji se ne osećaju prijatno kada njihovo dete plače, a razlozi mogu da budu različiti. Ipak, psiholozi objašnjavaju kako je maloj deci potrebna pomoć u prihvatanju nepoznatih emocija s kojima se susreću. Plač je jedan od načina da se lakše nosi sa stresnim događajima, a ako mu branimo da plače, dete bi moglo da dobije utisak da nam nije stalo do njegovih osećanja.