Za Butance, planinski vrhovi su više od puke stene - oni predstavljaju svete domove moćnih božanstava i duhova, koji izazivaju strahopoštovanje.
S obzirom na svu raspoloživu tehnologiju, prevozna sredstva i nezasitnu ljudsku radoznalost, teško je zamisliti da u svetu još uvek postoje mesta na koja čovek nije kročio ili još nije imao priliku da na pravi način istraži. Jedna takva destinacija je Gangkhar Puensum, planina na granici Butana i Kine koja je visoka 7.570 metara, prenosi Punkufer.hr.
Mitovi i legende
Netaknuti vrhovi najviše planine na koju se niko nije popeo je čežnja avanturista. Butan, zemlja poznata po gotovo nestvarnim pejzažima, dom je ovog zagonetnog giganta. Mitovi i legende koje su duboko ukorenjene u butanskoj kulturi rezultirale su odlukom kojom se zabranjuje penjanje na planine iznad 6.000 metara, kako bi se poštovala svetost ovih prirodnih čuda. Na ovaj način se štiti planinska sredina, kao i održava misterija ovog kraja. Za Butance, planinski vrhovi su više od obične stene – oni predstavljaju sveta prebivališta moćnih božanstava i duhova, izazivajući strahopoštovanje.
Transbutan staza
Ova prelepa zemlja je nepresušna inspiracija za ljubitelje prirode koji tamo dolaze iz više razloga, a jedan od njih je i čuvena staza Transbutan – staza kojom su se hodočasnici, glasnici, vojska i trgovci kretali stotinama godina. Sve do 1960-ih, to je bio jedini način da se putuje i komunicira širom zemlje. Na svom vrhuncu, Butanska staza je imala značajan društveno-ekonomski, politički i duhovni značaj, povezujući različite zajednice u jednu naciju. Protežući se 403 km između gradova Haa na krajnjem zapadu i Trašiganga na istoku, TBT prolazi kroz 27 gevogova (sela) i devet dzongkhaga (okruga) Butana.
Turisti su dobrodošli, ali…
Butan je poseban i po ekološkoj svesti svojih stanovnika, koji ne pristaju na kompromise kada su u pitanju prirodna bogatstva, i zbog toga je ograničio turizam tako da ne naraste do razmera da više ne bi mogao da ima kontrolu. Iako se turisti dočekuju raširenih ruku, ne može svako sebi priuštiti da poset tu zemlju. Pored putovanja, potrebno je izdvojiti oko 180 evra za dnevnicu, kao i izdvojiti oko 35 evra za vizu. Zdravstveno osiguranje je takođe obavezno. Zanimljivo je i da zbog izazovnih uslova za sletanje na međunarodni aerodrom Paro, okružen vrhovima visokim i do 5.500 metara, samo nekoliko odabranih pilota sme da sleti tamo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare