Kao novorođenče, Skarano (34) bio je među desetinama hiljada rumunske dece koje su usvojile američke porodice nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Oko 2017, uz pomoć Fejsbuk grupe, ponovo je stupio u kontakt sa svojom rumunskom porodicom, uključujući biološku majku, braću i sestre i baku, javlja CNN.

Dve godine kasnije, Skarano i njegova supruga Samanta Ataguile stigli su u malo selo u Transilvaniji kako bi ih upoznali, a rodbina im je priredila, kako on kaže, „istočnoevropski crveni tepih“.

„Sve je izgledalo kao velika zabava“, kaže Skarano. „Pretvorilo se u pravo slavlje ljubavi. Odmah smo se povezali, kao da smo nastavili tamo gde smo stali pre svih tih godina.“

U narednim godinama par je još tri puta putovao u Rumuniju, sve više privučen blisko povezanim zajednicama i opuštenijim tempom života - što je u velikoj suprotnosti sa „radnim nedeljama od 60 do 90 sati“ u SAD, kaže Skarano.

U maju 2024, nakon meseci papirologije i vraćanja rumunskog državljanstva, preselili su se iz Njujorka u selo u okrugu Sibiu. „To je idilično mesto - planine, drevne šume, crkve - zaista magično“, kaže on.

Par, koji se bavi muzikom, deli svoj život na društvenim mrežama pod nazivom "This Rromerican Life" - naziv benda u kojem dodatno "r" odražava Skaranovo romsko poreklo.

"Sada shvatamo da je život u nekoj zemlji drugačiji od posete. Možda smo neke stvari romantizovali, ali kako smo dublje ulazili u život ovde, on i dalje prevazilazi naša očekivanja", kaže Skarano.

Sve više Amerikanaca želi da ode

Želja Amerikanaca da se isele dostiže rekordne nivoe: svaki peti kaže da bi se preselio u inostranstvo kada bi mogao, prema Galupovom istraživanju iz 2025. godine. Posebno raste broj mladih žena koje žele da odu.

Skarano i njegova supruga deo su tog talasa - mnoge privlače bezbednost, niži troškovi i bolji kvalitet života.

Zemlje EU su i dalje najpopularnije (Francuska, Italija, Španija, Portugal), ali raste interesovanje za manje "izvikane" destinacije - poput Rumunije, Bugarske, Slovačke, Poljske, Albanije i Estonije.

Advokat za imigraciju Žan-Fransoa Harvi kaže da se interesovanje za ove zemlje naglo povećalo - sa nekoliko upita mesečno na desetine nedeljno.

„Ljudi sada dolaze pripremljeni - istražuju porodično poreklo i pitaju da li mogu da dobiju državljanstvo“, kaže on.

Neke istočnoevropske zemlje nude olakšice poput poreskih podsticaja i lakšeg dobijanja državljanstva, posebno na osnovu porekla.

Zašto baš ove zemlje?

Dragoš Poede, koji pomaže strancima da se presele u Rumuniju, kaže da su razlozi jednostavni:

• bezbednost
• kvalitet zdravstva i obrazovanja
• niži porezi
• povoljni troškovi života

Mnogi Amerikanci navode i osećaj nesigurnosti u SAD zbog političkih razloga.

„Američki san više nije ono što je nekad bio“, kaže Poede.

Skarano i Ataguile se slažu - posebno ih je opterećivao strah od oružanog nasilja.

„Na festivalu sam shvatila: ovde nema šanse da nas neko upuca. Nisam ni znala koliko me je taj strah opterećivao“, kaže ona.

Danas uživaju u opuštenijem životu - Skarano organizuje festivale, a ona predaje engleski.

Poljska i druge opcije

Sličnu priču ima i Natali Boruk, koja se 2025. preselila iz SAD u Poljsku, odakle potiču njeni roditelji.

Život u Poljskoj joj donosi:

• znatno niže troškove (oko 400 dolara mesečno za hranu)
• mogućnost života bez automobila
• razvijenu tehnološku i startap scenu

Iako su izazovi poput jezika i hladnoće prisutni, prednosti ih nadmašuju.

U 2024. godini broj stranaca koji su dobili poljsko državljanstvo porastao je za skoro 37%.

Albanija, Estonija i sever Evrope

Albanija postaje sve popularnija jer:

• Amerikanci mogu boraviti do godinu dana bez vize
• troškovi života su veoma niski (oko 1.000 dolara mesečno)

Estonija privlači zbog:

• digitalizovane države
• podrške startapima
• relativno niskih poreza

Nordijske zemlje, poput Finske, aktivno privlače stručnjake iz SAD nudeći:

• brže dobijanje boravka
• društvene beneficije (zdravstvo, obrazovanje)
• Autentičniji život

Dok popularne destinacije poput Španije i Portugala beleže probleme sa rastom cena i gentrifikacijom, manje poznate zemlje nude autentičnije iskustvo.

Amerikanac Majk Danfi, koji se preselio u Prag, kaže:

„Nisam došao iz Amerike da bih bio okružen Amerikancima.“

Ipak, mnogi i dalje prate dešavanja u SAD - posebno kada je reč o mogućim promenama zakona o dvojnom državljanstvu.