Tokom odrastanja deca imaju određene neobične pokrete i navike kao što su trzanje nogom, grickanje noktiju ili igranje kosom, a stručnjaci su otkrili šta to zapravo znači.
Prema istraživanju iz 2018. godine čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Seminars in Pediatric Neurology“, do 70 odsto dece tokom odrastanja ima određene neobične pokrete i navike kao što su trzanje nogom, grickanje noktiju ili igranje kosom.
Povezane vesti
I ne samo da su te neobične navike zapravo normalne, već ih deca imaju s razlogom. One su način samoregulacije sopstvenih osećaja, prenosi „Parents“.
„Jednom kada shvatite što vaše dete radi, zašto radi i čemu to služi, na to više nećete gledati kao na čudnu naviku, već kao na ponašanje s određenom svrhom“, objašnjava razvojni pedijatar Amanda Benet. Evo o kojim se to, naizgled lošim ili zabrinjavajućim, navikama radi.
Sisanje ili žvakanje stvari
„Deca koja su sklona žvakanju ili sisanju stvari mogu to da rade jer im usta nisu dovoljno osetljiva. Naime, dete koje sisa svoju majicu možda ima manju osetljivost i treba mu više da smanji tu svoju potrebu“, tvrdi Lindsi Biel, terapeutkinja za decu.
Ona dodaje da osto tako, ovu decu smiruju takvi zvukovi i stvaraju kod njih osećaj prijatnosti pri oslobađanju serotonina i dopamina koji im pomažu da se osećaju smireno.
Kako objašnjava Biel, to su često deca koja kasne kada je reč o razvoju govora, a često imaju i određenih problema s jelom i prehrambenim navikama.
„U većini slučajeva imaju problema sa savladavanjem preciznih pokreta usana jer njihova čula ne obrađuju informacije kao što je to slučaj kod druge dece“, dodaje terapeutkinja.
Iako su ove navike najčešće bezopasne, roditelji bi trebalo da usmeravaju ovo ponašanje kako ne bi došlo do gušenja ili kako se bakterije ne bi skupljale u ustima njihovog deteta.
Na primer, ako se sisanje palca nastavi i nakon druge godine, to može značajno da utiče na oblik usana kod deteta i moglo bi da dovede do problema sa zagrižajem.
Dete se ljulja ili vrti
Često se roditelji zabrinu kad primete da su njihova djeca sklona ljuljanju i da se često vrte. Međutim, ove neobične navike ne moraju biti razlog za zabrinutost, objašnjavaju stručnjaci. Deca koja se više vrte, ljuljaju i skaču imaju vestibularni sistem koji zahteva veće pokrete jer imaju nisku osetljivost na podražaje.
„Postoji nešto što se naziva obrnuta U-kriva. Kada se dete zavrti, njegovo uzbuđenje raste i poboljšava se njegova sposobnost da ostane mirno i pribrano. Odnosno, sve dok ne dođe do vrha krive u kojem se uzbuđenje povećava“, objašnjava dr Lusi Džejn Miler. Ipak, kako dodaje, prelaženje tih granica može dovesti do problema sa čulnim opterećenjem kod deteta.
Mirisanje stvari
„Miris je jedino čulo koje se direktno povezuje sa limbičkim sistemom, centrom za emocije, pamćenje i užitak u mozgu“, objašnjava Biel.
Ona dalje navodi da deca često mirišu stvari koje u njima bude sećanja koja smatraju prijatnim, a to je sasvim normalna stvar koja doprinosi njihovom celokupnom razvoju.
Često vrpoljenje
„Dodirivanje, opipavanje, stiskanje, bockanje, igranje kosom i svi drugi slični oblici vrpoljenja stvaraju osećaje koji hrani potrebu deteta za dodirom, a često i njegovu potrebu za vrlo specifičnom vrstom malih pokreta“, kaže dr Miler.
Kako objašnjava, telo u tim trenucima otpušta oksitocin za dobro raspoloženje kao odgovor na taktilne pokrete prstiju i ruku, prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Frontiers in Psychology“.
Osim umirujućeg efekata, česta potreba za vrpoljenjem može pomoći detetu da se bolje usredsredi na određenu stvar, prenosi Index.hr.
„Znamo da se sva deca kreću tokom zahtevnijih mentalnih aktivnosti, a deca koriste male pokrete kako bi stimulisala mozak. Nekoj deci, posebno onima s ADHD-om, vrpoljenje pomaže da im mozak bude angažovan i da jačaju svoju radnu memoriju“, kaže psiholog Majkl J. Kofler.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare