Sneg je u svom najčistijem obliku voda. Međutim, u njemu se može naći mnogo drugih stvari, uključujući so i hemikalije koje se koriste za topljenje snega na putevima i trotoarima, kao i dlake, bakterije, urin i izmet.

Rizici jedenja snega razlikuju se od mesta do mesta, kaže Dženifer Džonson iz klinike Mejo za AccuWeather.com.

“U velikim gradovima je veće zagađenje zbog većeg broja automobila i zgrada, dok ruralne lokacije nose rizik da u snegu završe poljoprivredne hemikalije iz tla. Lično ne znam nikoga ko je imao komplikacije zbog jedenja snega, ali postoje deca koja su se zbog toga razbolela. Čitala sam izveštaje o slučajevima dece koja su dobila neobične bakterijske infekcije nakon jedenja snega”, ističe Džonson.

Većina ljudi ima dobar imunitet koji neće narušiti malo snega, ali moguće posledice su želudačne tegobe i proliv.

Simptomi će uglavnom zavisiti od onoga šta je u snegu, prenosi Index.hr.

“Neko s imunološkim problemima osetljiviji je na infekcije i može da dobije groznicu, povraća, ima proliv ili neobjašnjivo izgubi na težini”, tvrdi Džonson.

Osobe koje pate od ozbiljnih zdravstvenih problema i mala deca trebalo bi da budu na oprezu.

Ako pojedete koju pahuljicu, nema razloga za paniku. Ako preterate, o tome obavestite lekara.