Čišćenje sodom bikarbonom je dugogodišnji trik koji vezujemo za stare domaćice, ali i vrlo popularan trend koji se promoviše na društvenim mrežama. Međutim da li to zaista funkcioniše – i da li je zaista zeleniji način čišćenja?
Novinarka Bi-Bi-Sija priznaje da mrzi kućne poslove, ali takođe ne voli da koristi komercijalne proizvode za čišćenje jer brine da su štetni za ljude i za životnu sredinu. Zato je odlučila da isproba navodna „magična svojstva“ ovog praška. Da li bi mogao da joj pomogne da joj kuća bude čista, a da ujedno ne brine o životnoj sredini, kao i da joj uštedi novac, piše rts.rs.
Održavanje kuće korišćenjem osnovnih elemenata kao što je soda bikarbona (poznata i kao natrijum bikarbonat, natrijum vodonik karbonat NaHCO3) je višegodišnji trik koji su koristile stare domaćice, ali koji se promoviše u poslednje vreme na društvenim mrežama, kao i na sajtovima posvećenim zdravlju. Ideja je da u određenim situacijama soda bikarbona može da zameni proizvode za čišćenje kupljene u prodavnici, štedeći ne samo okolinu već i korisnike od negativnih posledica.
Osim što se opremila potrebnom količinom sode bikarbone, obratila se i hemičaru Nejtanu Kilahu, profesoru na Univerzitetu Tasmanije u Australiji.
„Svako svojstvo čišćenja koje ćemo dobiti od sode bikarbone proizilazi iz hemijskih svojstava koje ima“, kaže profesor. „Kada čistimo, postoje različiti sastojci u prljavštini koji se mogu hemijski modifikovati sodom bikarbonom.“
Soda bikarbona je baza ili alkal, objašnjava profesor, što znači da ima visok pH. Stoga je jedan od njenih hemijskih svojstava da je u stanju da ukloni vodonik u obliku jona iz drugih materija.
Zato korišćenje sode bikarbone za uklanjanje kamenca u čajniku ne bi bilo idealno – kamenac je takođe baza, tako da to dvoje obično ne bi reagovalo. Za to je potrebna kiselina. U stvari, to je zlatno pravilo. „Kiseline su dobre za čišćenje baza“, kaže Kilah, „dok su baze dobre za čišćenje kiselina“. (Zato je popularni onlajn trend kombinovanja sode bikarbone i sirćeta u gaziranu smešu za čišćenje skoro potpuno pogrešan – dve supstance jednostavno poništavaju jedna drugu.)
Hemičari tvrde da soda bikarbona nije sredstvo za čišćenje
„Većina saveta za upotrebu sode bikarbone za čišćenje ne funkcionišu“, ističe hemičar Dario Bresanini, profesor sa Univerziteta Insubria u Komu, Italija, i autor knjige Nauka o čišćenju. Ističe da je zbunjen percepcijom javnosti o uspešnosti sode bikarbone. „Vidite sve ove izmišljotine od limunovog soka, sirćeta, sode bikarbone i kuhinjske soli. Većina ovih recepata je potpuno lažna“, kaže Bresanini.
Njena visoka pH vrednost, dodaje, je ključna moć sode bikarbone. Može se koristiti za suzbijanje neprijatnog mirisa u cipelama, koji obično stvaraju organske kiseline koje proizvode bakterije, i miris pokvarenog paradajza u frižideru koji stvara kisela tečnost, ali to je manje-više to. Čak je i ova moć prilično slaba.
Štaviše, soda bikarbona nije deterdžent – ona ne može da sakupi prljavštinu. Većina prljavštine oko nas je masna, kaže Bresanini. Da biste to očistili, potrebni su vam surfaktanti, molekuli koji smanjuju površinsku napetost između dva materijala. „Sapun je surfaktant. Šampon sadrži surfaktant, deterdženti sadrže surfaktante. Soda bikarbona ne.“
Međtim, novinarki Bi-Bi-Sija je uspelo da očisti masan pleh zahvaljujući sodi bikarboni i vreloj vodi. To je, objašnjava hemičar, zato što su mast i soda reagovali pretvarajući se u jaču bazu. To je jedan od načina da očistite zagorelu i masnu šerpu. Ispostavilo se da se na taj način proizvodi sapun – iako bi stvarni sapun, proizveden sa pravim sastojcima u pravim proporcijama, bio bolji, napominje profesor.
A šta je sa onlajn trendom upotrebe sode bikarbone za kosu? Ne radite to, savetuje Bresanini. Alkalne supstance podižu male plakove, ili kutikule, koje pokrivaju naše dlake, čineći ih slabijim. To je razlog zašto su šamponi blago kiseli, za razliku od sapuna.
Soda bikarbona je dobra za životnu sredinu, ali njena proizvodnja nije
I profesor Kilah i Bresanini tvrde da čišćenje sodom bikarbonom nije opasno (sve dok ne mislimo da ćemo voće dezinfikovati ako ga operemo u rastvoru sode bikarbone, ili dok je ne mešamo sa drugim hemikalijama i rizikujemo da proizvedemo opasne hemijske reakcije), ali ističu prednosti čišćenja komercijalnim sredstvima za čišćenje.
Komercijalna hemijska sredstva koriste iste hemijske reakcije baznosti i kiselosti kao i soda bikarbona i sirće, ali takođe imaju i dodatne sastojke – mogu da razlože masnoću, smanje površinski napon vode ili dezinfikuju. „Ono što bih rekao za mnoge od ovih alternativnih metoda čišćenja sodom bikarbonom je da one uvek uključuju ribanje“,napominje prof. Kilah. „Nikada nećete naći savet da samo pospete i očekujete da će biti čisto. Ne, moraćete da ribate.“
Osim toga, soda bikarbona, ističe Bresanini, nije prirodna. Sintetizacija zahteva mnogo energije i resursa. Nastaje od karbonata, od kojih se oko dve trećine dobijaju sintetički, uglavnom Solvejevim postupkom (preostala trećina potiče od rude koja se iskopava)„Proizvodi se u industrijskim procesima koji koriste amonijak, natrijum hlorid, kalcijum karbonat… Mnoga Solvejeva postrojenja širom sveta su ogromna industrijska postrojenja“, napominje Bresanini.
Mnogo je važnije da pažljivije koristimo proizvode za čišćenje i da ne prosipamo nepotrebne hemikalije u naša mora, smatra Bresanini. Kao i da se hemijski proizvodi koriste selektivno. Ne moramo sve da čistimo izbeljivačem i agresivnim sredstvima.
Jednom napravljena, soda bikarbona sama po sebi nije štetna za životnu sredinu, uveravaju hemičari. Dakle, da li je čišćenje sodom bikarbonom bolje za životnu sredinu? Profesor Kilah kaže da sve u svemu jeste. „Ali to zavisi od toga sa čime upoređujete. Putevi nabavke, proizvodnje i prodaje su jako složeni.“
Opravdan je strah od komercijalnih hemijskih proizvoda
Ipak, uobičajeni hemijski proizvodi za čišćenje iz supermarketa mogu biti ekološki skupi za proizvodnju, transport i pakovanje – i često dolaze u tečnom obliku koji zahteva komplikovanije pakovanje od sode bikarbone, koja se, ističe Kilah, uglavnom čuva u kartonskim kutijama.
Ova sredstva za čišćenje takođe mogu biti štetna za ljude i životnu sredinu jer, na primer, emituju isparljiva organska jedinjenja (VOC) i polifluorovana organska jedinjenja (Pfas) – takozvane „večne hemikalije“, toksična jedinjenja koja opstaju u ljudima i životinjama.
„Nedavna istraživanja ukazuju da najveća pretnja zdravlju dece iz kućnog okruženja u većem delu industrijalizovanog sveta možda više nisu patogeni mikrobi, već osiromašene mikrobne zajednice i hemikalije koje se koriste u svakodnevnim proizvodima, uključujući one za čišćenje“, navodi se u istraživanju kojim je rukovodila Rejčel Vejkfild-Ran sa Tehnološkg fakulteta Univerziteta u Sidneju i autorka knjige Life Indoors.
Počeli smo da veoma usko da definišemo higijenu – postala je sinonim za izbegavanje klica, napominje Vejkfild-Ranova Ali zaista, mnoge sintetičke hemikalije predstavljaju veliki zdravstveni rizik; antimikrobne hemikalije, na primer, mogu poremetiti endokrini sistem. Neki mikrobi, s druge strane – poput onih na našim kućnim ljubimcima – su korisni, pa čak i igraju važnu ulogu u treniranju imunološkog sistema dece, dodaje.
Proizvodi koji ubijaju 99% klica omogućavaju najodvratnijim klicama da prežive i ponovo se nasele u naše domove kao korov u praznoj bašti, kaže Vejkfild-Ran. „Mislim da korišćenjem stvari kao što je sirće, biodiverzitet se ne ubija jer ne pokušavate da eliminišete sve što je živo“, objašnjava naučnica.
Kulturološki usvojeni standardi čistoće
Naše iskustvo, dodaje Vejkfild-Ran, uči nas da volimo moderne proizvode za čišćenje. „Od malih nogu, mnogi od nas povezuju miris bora ili limuna sa čistoćom u bolnici. I ne samo miris, već i stvari poput pene. Da li nešto ima mehurića ili ne, zaista je ključno za neke da procene efikasnost čišćenja nekog sredstva.“ Ljudi misle da prirodni proizvodi za čišćenje ne rade jer stvari ne izgledaju dovoljno čisto kada ih koriste.
Iako je čišćenje na neki način neophodno za naš život i zdravlje, neki aspekti našeg viđenja su kulturološke, kaže Džo Litler iz odeljenja za medije Univerziteta Goldsmit u Londonu, koja je zajedno sa Emom Kejsi, sociološkinjom na Univerzitetu Jork u Londonu, proučavala je neke od najpopularnijih influensera koji dele savete o čišćenju na društvenim mrežama. „Posedovanje određenog standarda čistoće ili čišćenja na određeni način može vas povezati sa ljudima ili vam dati određeni status ili učiniti da budete ugledniji.“
Društveni mediji, kaže Kejsi, čine čišćenje lakim. „Čak i sa ekološki prihvatljivim sredstvima, poput sode bikarbone, često postoji veoma prijatna vizuelna estetika, veoma aranžirana. Ali čišćenje bilo kojim proizvodom, a kamoli sodom bikarbonom, nije lako. Nije jednostavno.“
U svakom slučaju, ukoliko želimo da spasimo planetu i svoj novčanik, moramo da imamo širu perspektivu u pogledu čistoće uopšte: da o njoj razmišljam kao o sivoj skali, a ne o crno-beloj. Sodi bikarboni je mesto na toj skali, ali zaista, ispostavilo se, to mesto je prilično nisko.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare