Da li su ekrani krivi za lošiju finu motoriku dece - teže vezuju pertle i drže olovku

Prema nedavnom izveštaju National Geographica, stručnjaci su sve više zabrinuti zbog slabljenja fine motorike  kod dece – deca sve češće imaju problema da drže olovku, vezuju pertle i koriste makaze.

Pozivajući se na istraživanje Education Week-a, kaže se da se problem pogoršao poslednjih godina zbog povećane upotrebe ekrana, smanjenog vremena na otvorenom i poremećaja rutina izazvanih pandemijom.
Prema istraživanju vaspitača i vaspitača, čak 77 odsto ispitanika izjavilo je da su veštine poput držanja olovke, korišćenja makaza i pisanja postale izazovnije za decu, dok 69 odsto veruje da je vezivanje pertli danas teže nego pre pet godina.

Iskušenje ekrana je stvarno. Manje se čita, manje se igra napolju, a rezultat je pad fine motorike. Deca su sate provodila u pisanju, crtanju, vezivanju pertli, penjanju na drveće i pravljenju stvari svojim rukama. A sada? Sve je bilo u prevlačenju prsta preko ekrana. Sve se tako brzo promenilo da se retko pitamo: kakve su posledice po decu?

Zašto opadaju fine motoričke sposobnosti?

Stručnjaci navode nekoliko glavnih uzroka:

Vreme ispred ekrana zamenjuje praktične aktivnosti. Umesto da slažu kockice ili boje, deca sve pasivnije gledaju video snimke ili dodiruju ekrane.

Čitanje iz zadovoljstva je u opadanju. Prema Pew Research-u, broj dece od devet do 13 godina koji čitaju iz zadovoljstva stalno opada poslednjih deset godina. Iako se istraživanje odnosi na stariju decu, stručnjaci upozoravaju da manje 'rukovanje' knjigama, okretanje stranica, držanje bojica i vežbanje pisanja u ranom uzrastu mogu doprineti kašnjenju u razvoju fine motorike.

Vreme boravka na otvorenom je drastično smanjeno. Nekada su se deca penjala po drveću, sakupljala žireve i kopala zemlju – aktivnosti koje prirodno grade snagu i koordinaciju ruku. Danas je ta spontana igra često zamenjena ekranima ili strukturiranim aktivnostima koje ne uključuju toliko ručnog rada.

Promene u dnevnim rutinama takođe igraju ulogu. Sve više odeće ima elastične pojaseve umesto dugmadi i rajsferšlusa, a prethodno upakovani obroci smanjuju potrebu za guljenjem, sipanjem ili otvaranjem, što znači manje mogućnosti za razvoj spretnosti, prenosi miss7mama.24sata.hr.

Iako je predugo vreme pred ekranima jedan od uzroka, stručnjaci ističu da je pad fine motorike zabeležen i pre pandemije. Ali pandemija je dodatno pogoršala situaciju ograničavajući iskustva iz ranog detinjstva, kao što su praktično učenje, igranje sa vršnjacima i redovna instrukcija u učionici.

Kako pomoći deci da razviju fine motoričke sposobnosti?

Dobre vesti? Trend se može preokrenuti, ali zahteva svesne odluke.

Isprobajte izazov '1000 sati napolju'. Cilj je jednostavan: provesti 1.000 sati na otvorenom tokom godine. To je prirodan način za razvoj motoričkih veština kroz penjanje, igru i istraživanje.

Učinite učenje finih motoričkih veština zabavnim. Umesto da forsirate vežbe pisanja, neka se dete igra plastelinom, koristi makaze i slaže slagalice.

Podesite vreme bez ekrana (i za roditelje). Ako želimo da naša deca više čitaju, igraju se i razvijaju veštine, moramo da im budemo uzor. Pokušajte da uvedete noć bez tehnologije ili pravilo „bez ekrana posle škole“.

Podstiče kreativnost kroz umetnost i zanat. Postavite sto sa materijalima i pustite decu da slobodno stvaraju – nema pravila, samo mašta na delu.

Uključite ih u male zadatke. Neka pomognu u pakovanju poklona, pisanju čestitki ili izradi rukotvorina. Ove aktivnosti su zabavne i korisne za razvoj finih motoričkih sposobnosti.