Da li znate koliko vrsta morskih kornjača živi u Jadranu i šta ako vas ugrizu?

U Hrvatskoj do sada nije nikad, a onda je u nekoliko dana dva puta morska kornjača napala kupače. Morska kornjača, životinja s kojom se ljudi kupaju i dele fotografije i video snimke sa egzotičnih lokacija po društvenim mrežama, na Čiovu u Slatinama pokazala je svoju agresivnu stranu.
Dokumentovano je malo slučajeva, uvek je reč o ugrizima koji se događaju u plićaku ili pri plivanju u blizini obale pa po pravilu kornjača ugrize čoveka za nogu ili glutealno područje.

Budući da kornjača ima jaku čeljust, ugriz može da rezultira ranom, nagnječenim tkivom i modricama a tome treba pridodati i strah koji pretrpe napadnuti kupači.

Treba napomenuti da kornjača nema zube, pa se njena usta često nazivaju kljunom ali stisak može da bude veoma jak. Većina ugriza s kojima se lekari susreću dolazi od kornjača koje se uzgajaju kao kućni ljubimci.

Terapija se obično sastoji od obloga i analgetika.

U Jadranskom moru žive tri vrste morskih kornjača: glavata želva (Caretta caretta), zelena želva (Chelonia mydas) i sedmopruga usminjača (Dermochelys coriacea).

Glavata želva je najbrojnija vrsta u Jadranu - to joj je najomiljenije stanište, uz zaliv Gabes u Tunisu.

Njen oklop, čvrsta koštana struktura, prekriva gotovo celo telo i sve unutrašnje organe. Kod odraslih glavatih želvi oklop je ovalnog oblika, s gornje strane je crvenkasto-smeđ, a svetložućkast s donje. Građen je od velikih proširenih rebrenih kostiju, prekrivenih rožnatim pločama.

Odrasle jedinke dostižu dužinu oklopa i do 110 centimetara i telesnu težinu do 115 kilograma. Ime je dobila prema karakteristično velikoj glavi sa snažnim čeljusnim mišićima. Ženke izlaze na obalu radi polaganja jaja, dok mužjaci ostaju u moru ceo život. Na površinu izlaze samo kako bi udahnuli vazduh. Glavata želva je već odavno na svetskoj listi ugroženih životinja.

Procenjeno je da se godišnje u Jadranskom moru slučajno ulovi oko 2.500 glavatih želvi. Od ukupnog broja jedinki uhvaćenih u ribarske mreže 85 odsto je ulovljeno koćarenjem.

Morske kornjače u Hrvatskoj su zaštićene zakonom kao i brojnim međunarodnim konvencijama.

Strogo je zabranjen svaki namerni lov, uništavanje, uznemiravanje ili trgovina ovim vrstama. Za ubijanje glavatih želvi predviđene su visoke novčane kazne.

Glavatu želvu i zelenu želvu lako je zameniti, razlikuju se samo u boji ali, zelena je mnogo ređa. Što se tiče sedmopruge usminjače, ona je tako retka da se njen broj procenjuje na jedva nekoliko desetina primeraka.

Kornjača je mesožder i hrani se raznim vrstama morskih životinja - sunđerima, meduzama, ježevima, mekušcima, školjkama, rakovima i ribama. Ima izuzetno jake čeljusti kojima lomi tvrde oklope svoga plena.

Zbog toga, oni koji su imali nesreću da ih ugrize, opisuju taj ugriz kao veoma bolan, kao da su ih dohvatila klješta.

Na stranicama nacionalnog parka Brioni navode se ove zanimljivosti o kornjačama: "Žive u svetskim morima već preko 110 miliona godina a prve kornjače su bile prisutne na kopnu pre 230 miliona godina.

Neki naučnici smatraju da su one u srodstvu s gušterima i zmijama, a drugi smatraju da su deo grupe dinosaurusa, krokodila i ptica. U svakom slučaju one su bile tu kada su bili prisutni i dinosaurusi, dokaz tome je taj što je pronađen otisak dinosaurusa koji u sebi ima i oklop kornjače – dogodio se nesrećni trenutak kada je dugovrati Sauropod pre 150 miliona godina stao na kornjaču i očuvao se njegov otisak i oklopu sve do danas."

Međutim, sada im zbog lova, rastućeg turizma, skupljanja jaja i klimatskih promena preti izumiranje.Danas u Hrvatskoj postoji dva registrovana oporavilišta za kornjače, u Puli i na Lošinju u sklopu Instituta Plavi Svijet. Na području Mediterana postoji ukupno 25 oporavilišta što zasigurno ukazuje na važnost ove vrste u moru.

Vratimo se za kraj ugrizima kornjača: ne zna se tačno iz kojeg razloga će napasti, ali, kao što je već spomenuto, to se događa jako retko. Moguće je da je životinja uznemirena i dezorjentisana zbog buke i prolaska brojnih brodova i čamaca, prenosi Slobodnadalmacija.

Pre nekoliko godina u Crnoj Gori u Stolivu muškarac je ubio želvu i time izazvao veliko ogorčenje javnosti, međutim, javilo se više meštana koji su izjavili da je napala i ugrizla više kupača. Niko nije stradao, ali jedna žena je doživela ozbiljan šok od straha.