Dan žena nekad i sad – koliko se izgubila osnovna ideja ovog praznika?

Lifestyle 08. mar 202406:55 17 komentara
Shutterstock/Clara Murcia

Međunarodni dan žena ili Osmi mart je dan posvećen ženama i slavi se svake godine. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ženska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Prvi Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike.

Istorijski pregled

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku.

Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.

Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Mnoge žene, kao na primer sufražetkinje, zastupale su ideju većih ženskih prava. Ipak, prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike.

Godine 1910, organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale. Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka, Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena.

Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je ‘Međunarodni dan žena’, sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Sledeće, 1911. godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije i feministkinje širom Evrope. Samo u Austrougarskoj bilo je 300 demonstracija. U Beču su žene paradirale i nosile transparente.

Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju. Takođe su protestovali protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.

U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.

Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, što se usvojilo. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR.

Međutim, u mnogim jednopartijskim državama taj praznik je izgubio svoju osnovu ideju i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao svojevrsni amalgam Majčinog dana i Valentinova u zapadnim državama.

Dan žena danas

Na zapadu je Međunarodni dan žena uglavnom prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, delom i zbog toga što su ga povezivali sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Majčin dan se kao praznik u čast majki i materinstva obeležava u tim zemljama svake druge nedelje u maju.

Međutim, novu afirmaciju Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za ravnopravnost i ženska prava, omogućili su socijalni i feministički pokreti 1960-ih i 1970-ih godina, kao i stvaranje nove levice koja je demokratska, pa odbacuje autoritarnost.

Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije su službeno počele da obeležavaju Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, demokratsko pravo glasa i mnoge druge.

Švajcarska je bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama, to se dogodilo 1972. godine.

Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju Međunarodni dan žena demonstracijama, predavanjima i akcijama sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava. A neke se nastoje izboriti da postane državni praznik u zemljama u kojima to još nije.

Dan žena je ostao državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare