Danac obišao više od 400 ostrva i otkrio jedno koje ga je ostavilo bez reči

Reč je o Henriku Jepesenu, 37-godišnjem Dancu koji je ostvario san mnogih – posetio je svih 193 zemlje koje priznaju Ujedinjene nacije, prenosi Index.

Na svom putničkom „spisku želja“ precrtao je i više od 2.000 lokacija, među njima i brojne ostrvske destinacije – od Maldiva do Novog Zelanda i Sejšela – zbog čega ga mnogi smatraju odličnim poznavaocem ostrva, piše Mirror.

Dragulj južnog Atlantika

Ipak, jedno ostrvo, kako kaže, nadmašilo je sva ostala i ostavilo na njega „dubok utisak“ – Južna Džordžija, deo Britanske prekomorske teritorije u južnom Atlantskom okeanu. Ostrvo se često opisuje kao „antarktičko“, a krase ga snežni vrhovi, ogromni glečeri i duboki fjordovi koji deluju kao da su istrgnuti iz kadra dokumentarca o divljini.

Zbog bogatstva subantarktičke faune, Južna Džordžija nosi i nadimak „Serengeti Južnog okeana“. Na ostrvu živi više od sedam miliona pingvina, više od 65.000 foka, kao i čak 30 miliona ptica koje se tu gnezde.

Henrik ju je nazvao „najboljim ostrvom na svetu“, a za Express je objasnio: „Ovo britansko ostrvo nalazi se duboko u južnom Atlantskom okeanu, u subantarktičkom području, i deluje kao jedno od poslednjih istinski divljih mesta na Zemlji. Južna Džordžija je sirova, dramatična i neverovatno prostrana – priroda tamo vlada po sopstvenim pravilima.“

Posebno su ga impresionirali prizori ogromnih kolonija pingvina: „Poznata je po nekima od najvećih kolonija na svetu, gde se stotine hiljada ptica okupljaju na plažama od crnog peska, u podnožju planina i glečera. To je iskustvo koje vas istovremeno ponizi i ostaje s vama dugo nakon povratka.“

Dolazak na ostrvo gotovo je nemoguća misija

Međutim, oni koji žele da vide Južnu Džordžiju izbliza treba da znaju da je reč o jednom od najizolovanijih mesta na svetu. Putovanje se planira mesecima unapred, a dolazak je sve samo ne jednostavan.

„Doći tamo nije lako. Nema letova. Jedini pravi način za posetu je ekspedicijsko krstarenje, najčešće iz Južne Amerike“, kaže Henrik.

I sam je putovao na taj način – na tronedeljnoj ekspediciji kroz neka od najzabačenijih mora na svetu. Ipak, upozorava da ni skupa karta ne garantuje iskrcavanje.

„Čak i kada platite visoku cenu za ekspedicijsko krstarenje, iskrcavanje na udaljena odredišta nije zagarantovano.“

Kao primer navodi Tristan da Kunju, još jedno poznato izolovano ostrvo na kojem su planirali da se iskrcaju, ali im vremenski uslovi to nisu dozvolili.

„Uprkos svemu, Južna Džordžija je bila više nego vredna celog putovanja“, dodao je.

Koja su mu još ostrva ostala u sećanju?

Henrik kaže da ga Južna Džordžija stalno podseća da „priroda još uvek ima poslednju reč“. Iako je obišao stotine ostrva, tvrdi da najbolja nisu nužno ona luksuzna ili najpopularnija.

„Ne radi se o luksuzu ili popularnosti, već o uticaju - o tome koliko duboko vam se neko mesto ureže i koliko dugo ostaje s vama nakon što se putovanje završi“, poručio je.

Među ostrvima koja su mu se takođe posebno urezala u sećanje naveo je Južno ostrvo Novog Zelanda, zbog spoja epskih pejzaža, bezbednosti i „topline“, zatim Suđuroj na Farskim ostrvima, koji za njega simbolizuje spokoj i autentičnost, kao i Grenland zbog „kulture, veličine i ličnosti“.

Izdvojio je i Uskršnje ostrvo, koje mu je primer kako se izolacija, istorija i lepota mogu spojiti u nešto zaista nezaboravno.