Danska troši milion bundeva za Noć veštica: Kako Danci slave praznik straha?

Kristijan Olesen ima 31 godinu, a pre dve godine je od oca preuzeo vođenje imanja u selu Skelskor. Njegovo polje, 110 kilometara zapadno od Kopenhagena, izgleda kao narandžasto more. Tamo se nalazi 90.000 bundeva koje mora da isporuči prodavnicama širom Danske.

„To je veliki zadatak“, kaže Olesen za Hinu, dok stoji na svom polju.

Tamo 50 ljudi neumorno vadi narandžaste tikve, zatim ih na imanju „Hildetoftegard“ peru i utovaraju u kamione. Kamioni, svaki sa po 3.000 bundeva, odlaze u najudaljenije delove zemlje.

„Imamo sve manje vremena“, upozorava Olesen, koji ima univerzitetsku diplomu iz finansija.

Ove godine primio je rekordne narudžbine — ukupno 200.000 bundeva.
„Zbog Noći veštica potražnja raste 10 odsto svake godine, a ove će u Danskoj biti prodato milion bundeva“, kaže uz širok osmeh.

Kristijan je jedan od najvećih dobitnika tog paganskog običaja poznatog kao Noć veštica. Trgovci zarađuju još više: kada supermarket od njega kupi bundevu po ceni od dva evra, kupcima je prodaje za četiri.

„Ja sam već kupila četiri bundeve“, kaže 41-godišnja Lajni. „Ali ne zbog dece, nego zbog sebe“, dodaje majka osmogodišnjeg dečaka i jedanaestogodišnje devojčice.

Lajni je kao mlada živela u SAD, gde je upoznala Noć veštica, koja se obeležava 31. oktobra. Običaj u kojem se deca oblače u zastrašujuće kostime i idu od vrata do vrata tražeći slatkiše veoma joj se dopao.

Njena kuća u blizini Kopenhagena ukrašena je malim bundevama, kosturima, paukovom mrežom i šišmišima. Danas će s decom izrezbariti veliku bundevu koja će zlokobnim osmehom čekati posetioce ispred vrata. Zamaskirana deca iz komšiluka znaće da je to mesto gde mogu da dobiju slatkiše.

Novinarka Gite Jang pre deset godina nije imala nikakvu bundevu ispred vrata kada se najednom pojavila grupa zamaskirane dece.

„Dala sam im ono što sam imala — zdrave štapiće od sušenog voća“, kaže. Ljutita deca su otrčala pokazujući joj srednji prst.

Danas Gite ima četvoro dece, uzrasta od 8 do 18 godina, i punu vreću raznih slatkiša koje će večeras deliti onima koji pozvone. Uredila je i vrt u duhu Noći veštica kako bi se posetioci „uplašili“. Njena deca vole taj običaj, a ona je srećna što sada deca, a ne ona, rezbare bundeve.

„To je zahtevan posao jer bundeva može imati razne zastrašujuće izraze lica“, objašnjava.

Deca se takođe maskiraju kako bi uplašila domaćine. Pre nekoliko godina jedno dete iz komšiluka došlo je pred Giteinu kuću s maskom američkog predsednika Donalda Trampa.

Ali zašto je Noć veštica toliko popularna u Danskoj?

Danska zastava, s belim hrišćanskim krstom na crvenoj podlozi, najstarija je državna zastava u Evropi. Nastala je u 13. veku kao izraz privrženosti hrišćanstvu. Zbog toga je zanimljivo što je danas Danska zemlja masovnog obeležavanja običaja kojem se Crkva protivi.

„Zaista nemam pojma“, odgovara profesor sociologije sa Univerziteta u Kopenhagenu. Ni njegove kolege nemaju odgovor.

Novinarka Gite, koja prati društvene pojave, smatra da su ključni ambijent i godišnje doba.
„U Danskoj već sada dugo traje mrak, a ljudima je u takvoj atmosferi potreban neki festival koji će ih okupiti. A Noć veštica, sa strahom od tame, dolazi tačno između letnjih praznika i Božića“, objašnjava.

Stanovnici, posebno deca, tako se druže. Ipak, Gite nema dilemu da je u osnovi reč o konzumerizmu koji je stigao iz SAD pre desetak godina.

Pripreme za Noć veštica traju danima, a troškovi dostižu rekordne iznose. Iako ne otkriva koliko novca izdvaja za dečje kostime, ukrašavanje vrta, slatkiše za posetioce i, naravno, bundeve, napominje da je sve to „skupo“.

„Troškovi su kao kada se slavi Božić ili Nova godina“, kaže dok iz podruma vadi kutiju s kostimima.

Njena mlađa deca koristiće kostime starije braće i sestara, mada je potrebno dokupiti neke detalje.
„Dovoljno je da prošetate ulicama i vidite šta se sve prodaje s motivima Noći veštica“, kaže.

„A kada tome dodate i razne tematske zabave, jasno je da je to zapravo Noć trgovaca.“