Deca koja rano otvore naloge na društvenim mrežama imaju slabije rezultate u školi

Učenici koji su svoj prvi nalog na društvenim mrežama otvorili sa 11 ili 12 godina ostvarili su slabije rezultate na testovima iz matematike i čitanja od onih koji su sačekali još nekoliko godina, pokazalo je istraživanje na koje se poziva Gardijan.

Razlika u rezultatima među učenicima sa 16 godina bila je jednaka približno šest meseci učenja.

Istraživanje ne dokazuje da su društvene mreže uzrok problema, ali su istraživači uzeli u obzir mnoge druge faktore koji bi mogli da utiču na rezultate, kao što su školski uspeh učenika pre nego što su počeli da koriste društvene mreže, porodična struktura i obrazovanje roditelja.

„Mislim da sada znamo da postoji problem i da je to složen problem, povezan sa načinom na koji su ove platforme napravljene. Naše istraživanje pokazuje da su, barem tokom perioda predadolescencije, ove društvene mreže problematične”, rekao je dr Marko Gvi, prvi autor studije sa Univerziteta Milano-Bikoka u Italiji.

Gvi i njegove kolege analizirali su ankete o navikama korišćenja društvenih mreža kod više od 5.000 italijanskih učenika, kao i njihove rezultate na standardizovanim testovima iz matematike, italijanskog i engleskog jezika.

Kada su testirani sa 13 i 14 godina, oni koji su svoj prvi nalog na društvenim mrežama otvorili sa 11 ili 12 godina imali su lošije rezultate od onih koji su sačekali najmanje do 14. godine.

Razlika u rezultatima sa 15 i 16 godina ostala je ista za italijanski jezik, dok se kod matematike povećala.

Pišući u časopisu „Nature Human Behaviour", istraživači navode da je razlika u rezultatima približno jednaka tome da su oni koji su ranije počeli da koriste društvene mreže zaostali šest meseci školovanja.

Drugim rečima, prednost učenika koji su odložili korišćenje društvenih mreža bila je približno jednaka polovini napretka koji se postiže intenzivnim i skupim privatnim časovima.

Dok je razlika u uspehu bila uočljiva kod matematike i italijanskog jezika, nije primećen uticaj na engleski jezik, koji su učenici učili kao strani jezik.

Istraživači su naveli da je moguće objašnjenje to što se veliki deo sadržaja na društvenim mrežama objavljuje na engleskom, čime se obezbeđuje „slučajno izlaganje jeziku i vežbanje”.

Jedan od najboljih pokazatelja razlike u uspehu bilo je koliko često su deca uzimala telefone tokom dana i noći, što ukazuje na to da je stalno proveravanje društvenih mreža najmanje delimično odgovorno za slabije rezultate.

„Pretpostavljamo da je jedan od mehanizama stalno stanje pripravnosti koje korišćenje društvenih mreža na pametnom telefonu nameće životima maloletnika. Stalna potreba da proveravaju poruke, da vide da li se nešto događa u onlajn svetu, dok su istovremeno uključeni u nešto u fizičkom svetu koji ih okružuje”, rekao je Gvi.

Dodao je:

„To znači da su manje prisutni u fizičkom prostoru porodice ili kuće. A sa stanovišta kognitivnih sposobnosti, to bi moglo da znači da su manje posvećeni nečemu što zahteva vreme, kao što domaći zadatak zahteva od učenika tog uzrasta.”

Istraživanje dolazi u trenutku kada se Velika Britanija priprema da uvede zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, nakon Australije, koja je sopstvenu zabranu uvela prošle godine.

Iako Gvi podržava uvođenje starosne granice za društvene mreže, rekao je da bi zabrana bila „hitna politika” i da je potrebno raditi na tome da same platforme budu bezbednije i manje zasnovane na stvaranju zavisnosti.

„Za predadolescente moramo da radimo na smanjenju društvenog značaja ovih okruženja”, rekao je on.

Denis Ougrin, profesor dečje i adolescentne psihijatrije na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu, rekao je da ovo istraživanje doprinosi sve većem broju dokaza da uzrast u kojem mladi prvi put počinju da koriste društvene mreže može da utiče na njihov obrazovni razvoj.

„Poruka za roditelje, nastavnike i kreatore politika nije nužno da zabrane društvene mreže, već da podrže mlade u razvijanju zdravih navika prilikom korišćenja društvenih mreža”, rekao je on.