Naučnici otkrili koje uobičajene navike deljenja hrane šire najviše klica

Deljenje hrane može da širi bakterije i viruse, ali je za većinu zdravih ljudi rizik od povremenog deljenja hrane mali, piše BBC.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir pre nego što umočite grickalicu u zajednički sos.

Alergije

Deljenje hrane sa osobom koja ima alergije može povećati mogućnost slučajnog izlaganja alergenu, pa izbegavajte deljenje kako biste smanjili rizik od kontaminacije.

Bolesti i oslabljen imuni sistem

Ako ste bolesni, najsigurnije je da ne delite hranu i piće. Ljudi sa oslabljenim imunitetom mogu biti posebno podložni infekcijama.

Iznenađujuće činjenice o deljenju hrane

• Dvostruko umakanje može ostaviti pet puta više bakterija u sosu.
• Duvanje u svećice može povećati broj bakterija na glazuri 14 puta.
• Pravilo pet sekundi zapravo nije pravilo.
• Lepljiva hrana najlakše prikuplja bakterije.
• Tepisi prenose manje bakterija nego glatki podovi.

Da li je dvostruko umakanje zaista toliko nehigijensko?

Još devedesetih godina, u američkoj humorističkoj seriji „Seinfeld" odigrana je scena koja je bila toliko upečatljiva da i 30 godina kasnije i dalje često postaje viralna na TikToku.

„Ugrizao si… i ponovo umakao! To je isto kao da si stavio cela usta pravo u sos”, uzviknuo je užasnuti lik.

Ali da li je dvostruko umakanje zaista odvratno ili je samo loš manir?

Profesor Pol Doson, stručnjak za nauku o hrani sa Univerziteta Klemson u Južnoj Karolini, izmerio je upravo ovu pojavu i otkrio da su uzorci sosa u koje se grickalica dvaput umakala imali pet puta više bakterija nego oni u koje se nije dvaput umakalo.

Iako to ne zvuči baš najbolje, broj bakterija se vremenom smanjivao i ne bi predstavljao veliki rizik za većinu zdravih ljudi.

„Verovatno je jednako neprihvatljivo dodirnuti čips rukama i prstima pre nego što ga ponovo stavite u sos. To bi zavisilo od higijene osobe koja dodiruje hranu, a ona se razlikuje od osobe do osobe", rekao je on.

Dvostruko umakanje takođe može predstavljati rizik za osobe sa alergijama, jer neko može pojesti sos koji je kontaminiran drugim sosom koji sadrži alergen.

Da li je deljenje korneta sladoleda rizično?

U 19. veku prodavci u Velikoj Britaniji prodavali su sladoled u malim staklenim čašama koje su se nazivale „peni lik” (penny lick), a koje su mušterije lizale dok ih potpuno ne očiste pre nego što ih vrate.

Čaše su zatim ponovo punjene i služene sledećem kupcu – a veruje se da je to doprinelo širenju tuberkuloze i kolere.

Nije iznenađujuće što su „peni lik” čaše zabranjene 1898. godine.

Ali da li je današnje deljenje korneta sladoleda zaista podjednako rizično?

Deljenje korneta sa sladoledoledom, čak i kada se koriste dve kašičice, u suštini je još jedan oblik dvostrukog umakanja, kao i lizanje istog sladoleda iz korneta.

Dakle, ako kažete "ne" ponovo umočenoj grickalici, vrlo verovatno ćete želeti da kažete "ne" i ovome.

Možete li dobiti klice deljenjem kokica?

Deljenje kutije kokica u bioskopu je uobičajena praksa – ali da li je to zaista problem?

Druga studija Univerziteta Klemson pokazala je da se relativno male količine bakterija prenose na kokice kada se njima rukuje.

Međutim, to se značajno razlikuje od osobe do osobe, a u bioskopu bi moglo da se prenese više bakterija nego na kauču kod kuće.

Za većinu zdravih odraslih osoba nema razloga za brigu. Ali ljudi sa oslabljenim imunitetom, trudnice ili osobe koje su bolesne možda bi trebalo da izbegavaju deljenje ove grickalice.

Možete li dobiti klice duvanjem u svećice?

U još jednom eksperimentu, Doson je otkrio da je, nakon što su svećice ugašene duvanjem na torti, nivo bakterija na glazuri bio 14 puta veći nego na torti čije svećice nisu bile ugašene duvanjem.

Količina bakterija razlikovala se u zavisnosti od osobe koja je duvala i od toga koliko je snažno duvala.

Da li je to važno? Ako je neko bolestan i duvao je u svećice, možda bi trebalo izbegavati tu tortu, ali u suprotnom verovatno nema razloga za brigu.

Da li pravilo pet sekundi zaista postoji?

Mnogi smatraju pravilo pet sekundi zakonom, uz pretpostavku da hrana, ako se dovoljno brzo podigne nakon pada na pod, neće biti kontaminirana bakterijama sa površine.

Stručnjak za bezbednost hrane profesor Entoni Hilton kaže da to zavisi od vrste hrane koja je pala i vrste površine na koju je pala.

On kaže da je obično gore pojesti hranu koja je pala na glatke površine, poput parketa, nego onu koja je pala na hrapave površine, poput tepiha.

Naučnici veruju da je razlog tome što glatke i ravne površine omogućavaju direktniji kontakt između hrane i kontaminiranog područja, zbog čega se bakterije lakše prenose.

Lepljiva hrana poput putera, džema i sladoleda najsklonija je prikupljanju bakterija.

Doktor Ronald Katler takođe je proučavao pravilo pet sekundi i kaže da ne postoji bezbedno vreme tokom kojeg hrana može da stoji na podu.

On kaže da će se, bez obzira na to koliko brzo je podignete, bakterije preneti – uključujući i potencijalno štetne bakterije.

Iako stručnjaci nisu u potpunosti saglasni oko toga da li treba slediti pravilo pet sekundi, bakterije se prenose odmah. Zato se postavlja pitanje: da li vam je ta hrana toliko važna da biste prihvatili rizik?

Da li se previše brinemo?

Nisu sve bakterije štetne i većina svakodnevnih izlaganja bakterijama ne dovodi do bolesti.

Rizik zavisi od stvari kao što su vrsta mikroba, količina koja je prisutna i zdravstveno stanje osobe koja je izložena.

Doson kaže:

„Ove studije zapravo nisu veliki problemi u vezi sa bezbednošću hrane, ali su zanimljive i zabavne. Nadam se da će pomoći ljudima da postanu svesniji dobre higijene, ali ne želim da se iko zbog toga previše brine.”