Dijego Armando Maradona živeo je za fudbal - on i lopta su bili jedno

Dijego Armando Maradona rođen je 30. oktobra 1960. Odrastao je u siromašnom naselju Vilja Fiorito na periferiji Buenos Ajresa i još kao dečak igrao fudbal po uličicama.

Skromno detinjstvo puno izazova oblikovalo je njegovu borbenost i stil igre. Maradona je doveo Argentinu do titule svetskog šampiona 1986. godine, što je bio vrhunac njegove ogromne karijere.

Tokom karijere igrao je za Argentinos Juniors, Boku Juniors, Barselonu, Napoli – gde je osvojio dve titule prvaka Italije i stekao status božanstva – zatim za Sevilju i Njuels Old Bojse, a karijeru je završio kod kuće, u Boki Juniors.

Posle igračke karijere mnogo se pisalo o njegovoj zavisnosti od droge i alkohola. Trenersku karijeru započeo je u Tekstil Mandiju, zatim je kratko vodio Rejsing klub, a od 2008. do 2010. bio je selektor reprezentacije Argentine. Vodio je i Al-Vasl, Deportivo Rijestru, Fudžairu, Dorados de Sinaloa, a poslednji klub koji je trenirao bila je Himnasija de la Plata.

U Argentini i Napulju Maradona je božanstvo

Pamti se i njegov potez poznat kao „božja ruka“, kojim je eliminisao Englesku sa Svetskog prvenstva 1986. U Argentini i Napulju Maradona je oduvek bio više od sportskog heroja – tamo je božanska figura.

U Argentini, zemlji koja je preživela mnoge socijalne frustracije i nekoliko vojnih diktatura, El Dijego je postao simbol nade i idol miliona ljudi.

„Sanjam da mogu da dam još jedan gol protiv Engleza, ovoga puta desnom rukom“, rekao je u jednom od poslednjih razgovora za France Football. Jedan im je već dao levom rukom – „božjom rukom“, kako je sam kazao posle utakmice. Upravo su golovi koje je dao Englezima u četvrtfinalu SP-a 1986. u pobedi 2:1 možda najviše obeležili njegovu karijeru.

Maradona je za vođstvo 1:0 „nadskočio“ golmana Pitera Šiltona i podignutom rukom iznad glave postigao pogodak. Tunišanin Ali Bin Naser, sudija utakmice, bez razmišljanja je pokazao na centar.

Englezi su se bunili, ali pomoći nije bilo. Četiri minuta kasnije Maradona je postigao jedan od najlepših golova svih vremena. Uzeo je loptu na svojoj polovini i zatim nanizao četiri protivnička fudbalera i golmana.

Neverovatan pogodak kasnije je proglašen golom veka. Geri Lineker je u samoj završnici uspeo da smanji rezultat, ali je Argentina potom osvojila svoju drugu titulu svetskog prvaka.

„Najveći mi je ponos što sam ljude usrećio fudbalom“

„Najveći mi je ponos što sam ljude usrećio fudbalom. Osećam da sam pružio zadovoljstvo i zabavu onima koji su me gledali na stadionima ili na televiziji“, rekao je tada.

Jedan od najvećih fudbalera koje je svet ikada video, Maradona je pretrpeo bezbroj neuspeha i skandala koji su tokom godina pretili da zauvek ukaljaju njegovo nasleđe.

Ali, kao što je sam rekao – lopta se ne može uprljati. Bez obzira na sve njegove incidente, ludorije i probleme s alkoholom i drogom, ostao je fascinantna figura.

„Njegov talenat i divlji način života pratili su ga od malih nogu. Jednostavno nije moglo da se završi drugačije“, rekao je njegov bivši saigrač iz argentinske reprezentacije i Boke Juniors, Ugo Peroti.

Maradona je rođen 30. oktobra 1960. u Lanusu kao peto od osmoro dece, ali je odrastao u Vilja Fioritu, siromašnom delu Buenos Ajresa.

„Kiša je padala više unutra nego napolju“, rekao je jednom prilikom o svom prvom domu. U tri sobe, bez tekuće vode, živela je cela porodica – otac Dijego stariji, majka Tota, četiri starije sestre i troje mlađe braće i sestara.

Zvezda već kao maloletnik

Njegov izuzetan talenat bio je očigledan još od detinjstva, a na njegovu karijeru najviše je uticao ujak Cirilo, nekadašnji golman malog kluba Korijentes. „Sve, baš sve je mogao da uradi s loptom. Glava ili noga, svejedno. Lopta se jednostavno lepila za Dijega“, kazao je Fransisko Korneho, skaut Argentinos Juniorsa koji je prvi uočio njegov talenat.

Brzo je nadmašio lokalno okruženje – sa 15 godina već je igrao za Argentinos Juniors, postavši najmlađi igrač ikada u argentinskoj Primeri. Sa 16 je debitovao za reprezentaciju u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske, a sa 19 godina prvi put je proglašen najboljim fudbalerom Južne Amerike.

Posle pet godina u Argentinos Juniorsu, 1981. prelazi u Boku Juniors. Iako je tamo proveo samo jednu sezonu, učinio ju je posebnom – sa 28 golova u 40 utakmica odveo je tim do titule prvaka. Iako su navijači želeli da zauvek ostane, već nakon jedne sezone odlazi u Barselonu za tada rekordnih 7,3 miliona dolara.

Rekordi u Barseloni i Napoliju, suspenzija od 15 meseci zbog kokaina

Posle dve sezone na Kamp Nou, prelazi u Napoli za novi svetski rekord od 13 miliona dolara. Po njegovom dolasku u Napulj, lokalne novine su napisale da gradu nedostaju škole, autobusi, kuće, posao – ali da ništa nije važnije od Maradone. Kada je ugledao 75.000 ljudi na predstavljanju, bila je to ljubav na prvi pogled.

U dresu Napolija osvojio je dve titule prvaka Italije, Kup UEFA, italijanski Kup i Superkup. U fudbalski ludom Napulju postao je poput božanstva, ali i žrtva sopstvenog uspeha. Uprkos uspehu na terenu, njegov privatni život postajao je sve gori.

Napoli je napustio 1991. pošto je suspendovan na 15 meseci zbog upotrebe kokaina, a po povratku se pridružio Sevilji. U španskom klubu odigrao je samo 26 utakmica, daleko od uspeha iz Napolija. Iz Sevilje se vratio u domovinu u Njuels Old Bojse, gde je odigrao samo sedam mečeva. Poslednji klub u kojem je igrao bila je ponovo Boca Juniors (1995–1997).

Za Argentinu poslednji put igrao 1994, trenerska karijera manje uspešna

Za reprezentaciju je poslednji put nastupio na Svetskom prvenstvu 1994. godine, gde je impresivan povratak na teren zasenio pozitivan test na doping. Reprezentativnu karijeru završio je sa 34 gola u 91 nastupu.

Trenersku karijeru započeo je u Tekstil Mandiju, zatim kratko vodio Rejsing klub, a od 2008. do 2010. bio selektor Argentine. Kasnije je trenirao Al-Vasl, Deportivo Rijestru, Fudžairu, Dorados de Sinaloa, a poslednji klub koji je vodio bila je Himnasija de la Plata. Ipak, kao trener bio je znatno manje uspešan.

Uprkos kontroverznom privatnom životu, Maradonin uticaj na fudbal ne može se osporiti. Na pitanje o Maradoni, Mišel Platini je rekao: „Stvari koje bih ja mogao da uradim s loptom, on bi mogao s pomarandžom“.

Maradona je preminuo 25. novembra 2020. u 60. godini.