Šimpanze mogu da unesu ekvivalent otprilike jednog alkoholnog pića dnevno zahvaljujući etanolu koji se nalazi u voću koje jedu, navodi se u novoj studiji.

Razumevanje ovog ponašanja naših najbližih živih rođaka moglo bi da pomogne u objašnjenju ljudske sklonosti ka konzumaciji alkohola, smatraju autori izveštaja, piše CNN.

Već dugo u naučnoj zajednici kruže dokazi da i šimpanze konzumiraju alkohol, ali ova studija, objavljena u sredu u časopisu Science Advances, predstavlja prvi pokušaj da se precizno izmeri koliko ga zaista unose.

Nakon posmatranja dve grupe šimpanzi - jedne u Obali Slonovače i druge u Ugandi - i analiziranja voća koje su jele, istraživači su procenili da životinje unesu približno 14 grama etanola dnevno.

Ta količina odgovara unošenju oko 1,4 alkoholna pića, a kada se prilagodi manjoj telesnoj težini šimpanzi, to je jednako kao kada bi čovek popio oko 2,6 alkoholnih pića dnevno.

„Šimpanze pojedu 5 do 10% svoje telesne mase dnevno u zrelom voću, tako da čak i male koncentracije daju značajnu dozu alkohola“, rekao je Robert Dadli, profesor integrativne biologije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i glavni autor studije.

„Ako šimpanze nasumično biraju zrelo voće, kao što je to radio Aleksej (Maro, glavni autor studije), to će biti njihov prosečan unos, nezavisno od toga da li preferiraju etanol. Ali ako biraju zrelije i/ili šećernije plodove, onda je ovo konzervativna donja granica za verovatnu stopu unosa etanola.“

Dadli je poznat po tome što je formulisao hipotezu „pijani majmun“, prema kojoj je ljudska sklonost ka alkoholu povezana sa našim „drevnim tendencijama kao primata da tražimo i konzumiramo zrelo, šećerom bogato i alkoholom obogaćeno voće“.

Najslađe voće

Istraživači su uzorkovali pulpu zrelog voća 20 vrsta u Ugandi i Obali Slonovače, koristeći tri metode za utvrđivanje sadržaja alkohola.

Otkrili su da voće u proseku sadrži 0,31% do 0,32% etanola i da šimpanze obično pojedu oko 4,5 kilograma (10 funti) voća dnevno, što znači da unesu oko 14 grama etanola dnevno.

Takođe su primetili da najčešće konzumirano voće na obe lokacije – vrsta smokve u Ugandi i plod nalik šljivi u Obali Slonovače – ima najveći sadržaj alkohola, što ukazuje da je zrelije i bogatije šećerom, pa samim tim i podložnije fermentaciji.

Šimpanze je „malo verovatno“ da se napiju na ovaj način, jer jedu voće „tokom celog dana“, rekla je Kimberli Hokings, naučnica za zaštitu prirode i vanredna profesorka na Univerzitetu Ekseter u Velikoj Britaniji, koja nije učestvovala u ovoj studiji, ali se bavi sličnim istraživanjima.

„Podaci potvrđuju da etanol nije apsolutna prepreka ishrani šimpanzi, ali ne možemo reći da li etanol deluje kao atraktant ili ne,“ rekla je ona za CNN putem mejla.

Hipoteza „pijani majmun“

Dadlijeva hipoteza je u početku dočekana sa skepticizmom, ali se sve više dokaza pojavljuje u njenu korist, jer su primatolozi, uključujući i autore ove studije, posmatrali majmune i majmunske vrste kako jedu fermentisano voće.

„Konzumacija etanola nije ograničena samo na primate“, rekao je Dadli, dodajući da miris ovog jedinjenja može pomoći životinjama da pronađu hranu bogatiju šećerom. „Ona je karakteristična i za sve životinje koje jedu voće, a u nekim slučajevima i za životinje koje se hrane nektarom.“

„To samo ukazuje na potrebu za dodatnim državnim finansiranjem istraživanja o privlačnosti i zloupotrebi alkohola kod ljudi. To verovatno ima duboko evolutivno poreklo,“ dodao je Dadli.