Dva kilometra pod zemljom: Kobna ekspedicija u jednu od najdubljih jama na svetu

Veryovkina je donedavno nosila titulu najdublje jame prema Ginisovoj knjizi rekorda, sa izmerenom dubinom od čak 2.212 metara. Susedna jama Krubera-Voronja (poznata i kao Voronja) zvanično je dostigla novu potvrđenu dubinu od 2.224 metra i tako postavila novi rekord, prenosi Punkufer.hr.

Kako piše Live Science, dve jame smenjuju se na mestu najdublje jame na našoj planeti: Veryovkina i Krubera-Voronja dublje su od 2.000 metara i nalaze se na istom planinskom lancu poznatom kao Gagrinsko gorje, u zapadnom delu Velikog Kavkaza.

Decenijama nisu znali koliko je duboka

Veryovkina je razgranat sistem vertikala, dvorana, podzemnih tokova i sifona, a upravo su kilometri gotovo horizontalnih prolaza pronađeni duboko u njenoj unutrašnjosti jedno od obeležja zbog kojih je posebno zanimljiva speleolozima.

Priča o Veryovkinoj počinje 1968. godine, kada su je istraživali speleolozi iz Krasnojarska. Tada su stigli do dubine od samo 115 metara i označili je oznakom S-115.

Moskovski speleološki klub Perovo ponovo ju je pronašao 1982. godine, a tokom sledećih nekoliko godina istraživači su napredovali do otprilike 440 metara. Nakon toga činilo se da dalje nema prolaza.

Godinama su speleolozi pokušavali da pronađu nastavak, ali je dubina ostajala ista. Prekretnica je stigla 2015. godine, kada je pronađen novi prolaz koji je otvorio put prema dotad nepoznatim delovima jame. Od tog trenutka istraživanje je napredovalo neverovatnom brzinom.

U junu 2016. godine speleolozi su stigli do 630 metara, nekoliko meseci kasnije već su bili na 1.010 metara, a početkom 2017. godine na 1.832 metra. U avgustu iste godine spustili su se ispod granice od dva kilometra. Krajem meseca dostigli su 2.204 metra i Veryovkina je preuzela titulu najdublje poznate jame od susedne Krubere.

Novi rekord postavljen je u martu 2018. godine. Ekspedicija ruskih speleologa, predvođena Pavlom Demidovim i Iljom Turbanovim, stigla je do završnog sifona i izmerila ukupnu dubinu od 2.212 metara.

Podzemni svet

Možda još više od same brojke fascinira ono što su istraživači pronašli pri dnu. Tokom ekspedicija 2017. godine otkrili su ogroman sistem gotovo horizontalnih prolaza na dubinama većim od 2.100 metara. Samo u toj fazi kartirali su više od šest kilometara novih prolaza. Sledeće godine kartirano je još više od kilometra prolaza.

Ekspedicije u takve špilje i jame traju danima, oprema i zalihe prenose se kroz zahtevne vertikale, a speleolozi postavljaju podzemne logore iz kojih nastavljaju istraživanje. Dubina nije jedina opasnost. Voda može za veoma kratko vreme potpuno da promeni podzemni krajolik.

To je ekipa predvođena Demidovim dramatično iskusila u septembru 2018. godine. Dok su se nalazili duboko u Veryovkinoj, snažna oluja na površini izazvala je naglu poplavu u donjim delovima sistema. Speleolozi su morali da se povlače prema višim delovima dok je voda rasla iza njih. Ekipa je na kraju uspela da izađe.

Kobni izlet

Veryovkina je nekoliko godina kasnije pokazala koliko kobna može biti odluka da se u takav sistem uđe bez odgovarajuće podrške.

U avgustu 2021. godine speleolozi kluba Perovo na dubini od oko 1.100 metara pronašli su telo muškarca. Usput su nailazili na tragove njegovog samostalnog spuštanja: opremu, štapove i šator postavljen na oko 600 metara dubine. Utvrđeno je da je telo u jami bilo još od novembra 2020. godine.

Radilo se o 37-godišnjem muškarcu iz Sočija, planinaru koji je putovao sam. Prema Evropskom udruženju za spasavanje iz pećina, porodici nije rekao kuda ide. Njegovo izvlačenje sa dubine od 1.100 metara zahtevalo je složenu akciju speleologa i spasilaca.

Spuštanje u dubine takvih jama rezervisano je za vrhunske speleologe koji ekspedicije pripremaju mesecima, a čak se i sitne greške pod zemljom skupo plaćaju.