Dve nesreće koje su zauvek promenile oblik prozora u avionu

Obratite pažnju sledeći put kada budete leteli. Nijedan prozor na putničkom avionu nema oštar ugao. Nije, međutim, oduvek bilo tako.

Prvi mlazni putnički avion na svetu zvao se Comet. Britanci su ga pustili u saobraćaj u maju 1952. godine i leteo je dvostruko brže i dvostruko više od svega što je tada postojalo. Kabina je bila tiha, bez vibracija, a putovanja koja su trajala danima svela su se na sate.

Imao je skoro četvrtaste prozore.

Dve nesreće za tri meseca

Desetog januara 1954. godine Comet je poleteo iz Rima za London. Dvadesetak minuta kasnije, na visini od oko osam hiljada metara, raspao se u vazduhu i pao u more kod Elbe. Poginulo je 35 ljudi, prenosi N1 Sarajevo.

Osmog aprila iste godine drugi Comet krenuo je iz Rima za Kairo. Raspao se tokom penjanja i pao u Sredozemno more. Poginula je 21 osoba.

Nakon druge nesreće cela flota je prizemljena, a dozvola za letenje povučena.

Bazen sa vodom u kom su lomili avion

Istražitelji su tada uradili nešto što se do tada nije radilo.

Uzeli su ceo avion, koji je avio-kompanija ustupila, i uronili ga u ogroman bazen s vodom.

Zatim su unutrašnjost punili vodom pod pritiskom, pa je ispuštali, i tako iznova. Svaki takav ciklus odgovarao je jednom letu, jer se avion pri penjanju širi, a pri spuštanju skuplja.

Voda je korišćena umesto vazduha jer deluje slično, a znatno je bezbednija ako nešto pukne.

Dvadeset četvrtog juna 1954. godine, nakon više od tri hiljade ciklusa, trup se raspukao.

Pukao je na uglu jednog otvora.

Zašto ugao puca

Objašnjenje je jednostavno kada se jednom čuje.

Kada je trup pod pritiskom, naprezanje se raspoređuje po njegovoj površini. Ako naiđe na otvor sa zaobljenom ivicom, ono ga obiđe i nastavi dalje.

Ako naiđe na oštar ugao, tu se koncentriše.

Na tom mestu naprezanje postaje višestruko veće nego na drugim delovima. Svaki let zatim proširi pukotinu za mikroskopski iznos. To se ponavlja hiljadama puta, sve dok pukotina ne postane dovoljno velika.

Ser Arnold Hol, koji je vodio ispitivanje, zaključio je da su avioni stradali zbog zamora materijala, izazvanog stalnim naizmeničnim porastom i padom pritiska u kabini.

Ono što se obično pogrešno prenosi

Priča se najčešće prepričava tako da su četvrtasti prozori sami po sebi srušili avione.

To nije sasvim tačno.

Prema nalazima istrage, pukotina kod Elbe nije krenula od putničkog prozora, već od otvora na gornjoj strani trupa. Osim toga, oplata je bila tanja nego što je trebalo, a otvori za zakivke ostavljali su sitne pukotine.

Zaobljavanje prozora bilo je deo šireg ojačavanja konstrukcije, a ne jedina izmena.

Dokaz za to je jedan detalj. Na prepravljenom Cometu prozori jesu zaobljeni, ali su otvori za izlaz u slučaju nužde zadržali četvrtast oblik.

Šta je od toga ostalo

Od tada nijedan putnički avion nije napravljen sa oštrim uglovima na prozorima.

Ni Boeing, ni Airbus, niti bilo koji drugi proizvođač.

Pored toga uvedeno je nešto važnije od samog oblika. Proizvođači od tada moraju da dokažu da njihov avion može da izdrži desetine hiljada ciklusa pritiska pre nego što uopšte dobije dozvolu za letenje.

Pre te dve nesreće zamor materijala bio je slabo shvaćen i retko se ispitivao.