Edgar Alan Po bio je mračan i misteriozan - napisao je jednu od najboljih pesama ikada

Njegov doprinos svetskoj književnosti posebno je prepoznat u žanrovima horora, misterije i detektivskih priča, dok su njegova dela "Gavran" i "Anabel Li", postala klasici.

Po je rođen 19. januara 1809. u Bostonu, od putujućih glumaca Dejvida i Elizabet Po. Njegov otac je napustio porodicu, a majka mu je umrla od tuberkuloze kada je Edgar imao samo tri godine. Zatim su ga usvojili bogati trgovac Džon Alan i njegova supruga Franses iz Ričmonda, Virdžinija, prenosi Index.hr.

Iako Po nikada nije formalno usvojen, odrastao je u njihovom domu i obrazovao se u Engleskoj i Americi.

Po je imao zategnut odnos sa svojim usvojiteljem, što je rezultiralo finansijskim problemima tokom studija. Nakon kratkog boravka na Univerzitetu Virdžinije i kratke karijere u vojsci, Po je odlučio da posveti svoj život pisanju.

Književna karijera

Poova književna karijera počela je 1827. godine, kada je objavio svoju prvu zbirku pesama, „Tamerlan i druge pesme“. Međutim, veći uspeh je postigao pišući kratke priče, posebno one koje su istraživale mračne teme, ljudsku psihu i natprirodno.

Po je takođe poznat kao pionir detektivske priče, a njegov lik K. Ogist Dipen u "Ubistvima u ulici Morg" smatra se pretečom poznatih detektiva poput Šerloka Holmsa.

Gavran

Jedno od njegovih najpoznatijih dela, pesma "Gavran", objavljena je 1845. godine i donela mu je trenutnu slavu. Pesma govori o misterioznoj poseti gavrana, simbola tuge, ožalošćenom naratoru koji oplakuje gubitak svoje voljene Lenor.

Njena melanholična atmosfera, simbolika i ponavljajući stih „Nikad više“ ostavljaju dubok utisak na čitaoca.

Gavran je postao simbol Poovog stila: mračan, introspektivan i pun emocija, a pesma je odmah osvojila široku publiku.

Anabel Li

Poova poslednja poznata pesma, Anabel Li, objavljena posthumno 1849. godine, takođe istražuje temu izgubljene ljubavi. Pesma opisuje naratorovu besmrtnu ljubav prema Anabel Li, čiju je smrt prouzrokovala zavist anđela.

Pesma odražava Poovu opsesiju smrću i ljubavlju, a njen romantičan i tužan ton ostavlja snažan emotivan utisak.

Misteriozna smrt

Poov život je obeležen tragedijom i borbom. Oženio se svojom rođakom Virdžinijom Klem, koja je imala samo 13 godina, a njihova veza je bila kratkog veka. Virdžinija je umrla od tuberkuloze 1847. godine, što je duboko pogodilo Poa.

Umro je pod misterioznim okolnostima 7. oktobra 1849. godine u Baltimoru, nakon što je pronađen bez svesti na ulicama grada. Uzrok njegove smrti nikada nije razjašnjen, a teorije se kreću od trovanja i alkoholizma do bolesti i ubistva.

Dana 3. oktobra 1849. godine, Po je pronađen polusvestan u Baltimoru, „u teškom stanju i bila mu je potrebna hitna pomoć“, prema rečima Džozefa V. Vokera, koji ga je pronašao. Odveden je u Vašingtonski medicinski koledž, gde je preminuo, 7. oktobra 1849. godine, u 5 ujutru.

Po se nikada nije dovoljno osvestio da objasni kako se našao u tako lošem stanju ili zašto je nosio odeću koja nije njegova. Kaže se da je tokom noći pre smrti nekoliko puta pozvao ime Rejnolds, iako nije jasno kome je to bilo upućeno.

Njegove poslednje reči, prema rečima lekara koji ga je pratio, bile su: „Gospode, pomozi mojoj jadnoj duši“. Svi relevantni medicinski zapisi, uključujući i izvod iz matične knjige umrlih, su izgubljeni.

Novine u to vreme su kao uzrok smrti navodile „zagušenje mozga“ ili „upalu mozga“, što su bili uobičajeni eufemizmi za smrt od nesrećnih uzroka poput alkoholizma.

Pravi uzrok smrti ostaje misterija. Spekulacije su uključivale delirijum tremens, srčane bolesti, epilepsiju, sifilis, meningitis, koleru, trovanje ugljen-monoksidom, pa čak i besnilo.

Uprkos kratkom i teškom životu, Po je ostavio neizbrisiv trag u književnosti.

Njegova dela su inspirisala brojne autore, a njegovo ime ostaje sinonim za mračnu lepotu i emocionalnu dubinu. Gavran i Anabel Li ostaju neosporni vrhunci njegovog rada, kao i neizostavni delovi svetske književne baštine.