(FOTO) Maglič, prelepi Ibar i skeledžija Meksikanac na njemu

Njegov izuzetan strateški položaj, 150 metara iznad vijugave reke, potiče od toga da Maglič sa tri strane okružuje voda, a sa četvrte se nalazi dubok rov prema planini Stolovi. Srpska dinastija Nemanjića izgradila je zamak kao zaštitu manastira Žiča i Studenica.

Maglič je bio dokaz dominacije i predstavljao je impozantno obeležje srpske državnosti od 13. veka do polovine 15. veka i osmanlijskih osvajanja. Nije zabeleženo kada je pao Maglič. Smatra se da se to desilo 1459. godine kada je pod naletom Osmanskog carstva poklekla srpska despotovina.

Tvrđava Maglič dobila je ime po gustoj magli koja ga je često obavija "belim velom".

U 21. veku, 2019. godine, pojavila se još jedna prepreka za turiste koji se upute do bedema Magliča. Nabujala reka Ibar pre pet godina odnela je u poplavi viseći pešački mostić. Od tada do vrlo očuvane utvrde se dolazi prelaskom, u proleće moćnog Ibra, pomoću razvučene čelične sajle i primitivne skele koja se kreće na drugu obalu reke.

Ibar u proleće je brz i moćan. Grupa od 15-ak turista čeka skelu na obali ispod Ibarske magistrale. Skela stiže ubrzo, a u njoj skeledžija - Meksikanac.

Vedar, mlad, dobro raspoložen. On je Ozean Kastro, 26-godišnji volonter koji putuje Evropom. Dobrovoljno prevozi putnike skelom preko Ibra.

"Putujem po svetu i volontiram na adrenalinskim lokacijama. Maglič i Ibar su me očarali i evo mesecima sam tu. Našao sam ovo istorijsko mesto preko web stranice Workaway. To je stranica preko koje možete naći mesta širom sveta za volontiranje. Ovde mi je super. U Srbiji sam već dva i po meseca, a ostaću još dve nedelje. Malo sam tužan zbog ekološke nebrige uzvodno od Magliča. Pogledajte ovu malu uvalu, puna je smeća, pretežno plastika", rekao je za portal N1 skeledžija Ozean Kastro po prelasku Ibra.

Turisti već "grabe" uz odlično urađenu stazu kojom i oni sa slabom fizičkom kondicijom stižu do zamka bez problema.

Ozean je minimalno naučio srpski jezik.

"Skela job is very difficult. Ibar is very strong. Govorim malo reči na srpskom, pa se sporazumevamo na engleskom. Ovde i staro i mlado zna engleski", kazao je reporteru portala N1 skeledžija Ozean Kastro i otisnuo se plovilom na drugu stranu reke da "pokupi" nove posetioce.

Uspon do tvrđave je blag, postoji više lepo uređenih i čistih odmorišta na kojima je pogled na dolinu Ibra fascinantan...

Nigde jednog papirića, jer smeće završava u kantama pored staze. O tome brine volonterski centar udruženja Maglič grad, koje vodi računa i o tome da rastinje bude raskrčeno, a pristup tvrđavi uredan. Iz ovog udruženja navode da organizuju i česte akcije prikupljanja smeća sa obala reka, podižući na taj način ekološku svest i lokalnog stanovništva i posetilaca.

Do vrha nije potrebna posebna obuća i planinarska oprema. Puno truda i novca je uloženo u betonsku stazu popločanu kamenom i brojnim svetiljkama u visini kolena pored staze. Ima svega - osim mosta na Ibru.

Milica Kuzeljević stigla je u tvrđavu. Došla je u Maglič sa porodicom iz Kruševca.

"Ovde sam došla prvi put. Lepo je. Divno. Slavuji pevaju, cvrčci cvrče. Ovo mesto odiše istorijom i tradicijom. Bedemi dominiraju nad klisurom. Tvrđava je prilično očuvana", rekla je Kruševljanka Milica.

Divan je dan. Vikend. Stigle i Nišlije nadomak Kraljeva.

"Došli smo da posetimo Maglič i Matarušku banju. Ovde je fenomenalno. Sređeno i pristupačno, pa svako može da dođe do vrha tvrđave. Uspon nije težak, staze odlične. Malo se čeka na skelu, ali momci su ekspeditivni. Sa suprugom, posle silaska sa Magliča idemo na ručak u banju", kazala nam je Jelena Janković iz Niša.

Grupica Ivanjičana je na bedemima zamka. Uživaju. Još jedna Milica govori za portal N1.

"Došli smo iz radoznalosti. I mi smo iz planinskog kraja. Okolne planine Stolovi su nam privlačne. Dodatni motiv da dođemo. Pre porodičnog ručka nadisali smo se svežeg vazduha i potrošili mnogo kalorija. Moj sin Petar (pet) će posle da spava takoreći "stojeći". Tu su baba i deda i Petrov ujak, moj bata. Zidine Magliča su moćne. Moj otac pita kako su doneli toliki kamen na ovu visinu. Panorama klisure Ibra je neponovljiva. Prelaz preko reke bio je baš zanimljiv. Baba ga je najtragičnije prihvatila. Mi mlađi smo se radovali. Međutim, problem sa mostom je veliki. Znam da je lokalna vlast dobila donaciju za most. I, ništa", kazala je Milica Lišanin iz Ivanjice.

Tvrđava Maglič ima osnovu u obliku nepravilnog poligona, dužine 110 metara, a širine između 20 i 40 metara. Odbranu zamka stvara debeo kameni bedem ojačan sa osam velikih kula. U zamku su smeštene palata, Crkva Svetog Đorđa, stambeni objekti, bunar i rezervoar za vodu.

Iznad najveće kule Magliča zaštitnički se vijori trobojka Republike Srbije. Godine na vetru, kiši i snegu svele su državni simbol na trećinu pune veličine. Potrebno je postaviti novu i veću zastavu.

Čujemo gospodina koji govori srpski sa ruskim naglaskom. Juri je došao pre dve godine u Srbiju iz Moskve. Vikende i praznične dane koristi da bolje upozna Srbiju.

"Moj novi dom je u Beogradu. Kćerka Staša će dogodine da upiše fakultet na Univerzitetu u Beogradu. Došao sam u Maglič sa prijateljima. To je najlepša i najbolje očuvana srednjovekovna tvrđava u Srbiji. Položaj zamka je fantastičan. Uskoro silazimo, pa autom na ručak u Ovčar banju. Moram da dodam, nije mi baš pravo kada se mi braća Sloveni sporazumevamo na engleskom. Neshvatljivo ", rekao je autoru ove reportaže Juri Korščakov, Beograđanin-Moskovljanin.

Posle sat i po - vreme je da napustimo zamak Maglič. Svi se spuštamo skoro u isto vreme jer skela kreće preko reke u 14 časova. Stižemo 15 minuta ranije. Kiša počinje.

Stiže drugi skeledžija. Nije Meksikanac Kastro. Raspoloženje mu je natmureno kao oblaci iznad Ibra dok kiša zaliva nepripremljene turiste. Govori srpski. Nosi dugi "detektivski" mantil i šešir širokog oboda. Raspravlja se sa pokislim turistima i pravda da on ne kasni.

Skeledžija ne pušta u plovilo sve koji čekaju. Polovina ljudi ostaje da čeka povratak skele, jer postoje pravila - svaka tura 10 ljudi, upravo zbog bezbednosti, kažu iz udruženja.

Kada koristite skelu, obavešteni ste da se vašom donacijom za prevoz skelom održava rad volonterskog centra.

Kada želite skelom preko reke, ali van reda vožnje, onda je po osobi donacija minimalno 300 dinara, u oba smera. To piše na tabli od šper ploče naslonjenoj u koritu skele.

Prelazimo oprezno Ibarsku magistralu do obližnjeg parkinga. Posetioci koji su se upoznali pre dva sata srdačno se pozdravljaju kao da su bili na desetodnevnom letovanju. Krećemo putem na severoistok divne Srbije. Još jedan pogled iz podnožja na tvrđavu. Maglič izgleda još moćnije. Dominira nad Ibarskom klisurom punih 800 godina. Opčinjava i dive joj se svi koji mu se približe.

Skela i bezbednost putnika

Put preko reke traje minut i po. Na skeli nema klupa, nema pojaseva za spasavanje, a putnici stoje sve vreme.

Nameće se pitanje koliko je skela bezbedna. Iz udruženja kažu da se za 15 godina nijedan jedini incident nije dogodio, da poštuju stroga pravila - iako može da stane 30 ljudi, na skeli nikada nije više od 10, uz to nikada se ne prevoze ljude u alkoholisanom stanju niti prevoze postioce kada je visok vodostaj i "da ne postoji situacija kada su u riziku".

Ibar je ovde širok, kažu, 20-ak metara, tvrdeći da reka ne može da okrene skelu koja je vezana sajlama.

Uz to, trude se da posetiocima usput ispričaju ponešto o tvrđavi, kojoj je prilaz omogućilo baš ovo udruženje. Naime, ova znamenitost je bila nepristupačna i zarasla u rastinje nakon što je srušen most, ali poslednje dve godine posetioci mogu da joj priđu zahvaljujući ovom udruženju.

Imamo odlična iskustva sa posetiocima koji nas podržavaju, ne samo oni, već i komšije i čitava lokalna zajednica, jer smo omogućili funcionisanje kulturnog lokaliteta koje je nepravedno zapostavljeno, navode iz Udruženja.