(FOTO) Planina Juhor: Zatekli smo riznicu netaknute prirode i paraglajdere

Lifestyle 26. maj 202418:28 4 komentara
Foto: Milan Nikić

Planina Juhor u centralnoj Srbiji retko je sklonište brojne divljači, a guste šume hrasta i bukve dominiraju masivom. Šume odolevaju seči kakvoj su izloženi drugi visovi u zemlji.

Šume odolevaju seči kakvoj su izloženi drugi visovi u zemlji.

Foto: Milan Nikić

Juhor se prostire u južnom delu Šumadije u dužini od 25 kilometara u smeru sever -jug. Lociran je južno od Jagodine, zapadno od Ćuprije, Paraćina i Varvarina, istočno od Gledićkih planina i Rekovca a severno od Male Kruševice.

Foto: Milan Nikić

Uspon ka najvišem vrhu planine – Velikom Vetrenu, 774 metara nadmorske visine (m.n.v) počinjemo sa istočnog podnožja Juhora, u selu Svojnovo kod Paraćina.

Horizont iz sela zauzimaju vrhovi Mali Vetren i Veliki Vetren. Samo gusta šuma. Vrhove zaklanjaju krošnje bukvi. Niži obronci su pod šumama hrasta.

Foto: Milan Nikić

Od sela Svojnovo do manastira SPC Sveti Nikola Miriklijski pešačimo skoro dva kilometra po uskom putu i blagom nagibu. Svojnovo je na 154 m.n.v. a vrh Veliki Vetren još 620 metara vertikalno. Aplikacija kaže da je to horizontalno ukupno devet kilometara i oko tri sata pešačenja i penjanja, u jednom smeru. Kod manastira počinje strmi uspon i odatle, pored planinara, stazom naviše mogu još samo džipovi, kvadovi i traktori .

Foto: Milan Nikić

Sa obe strane staze guste šume hrasta. Ni traga panjevima i prisustvu drvoseča. Nema ljudi, ali nas prate dva mala psa. Lokalci. Gladni su. Dobili su užinu i više nas ne prate.

Foto: Milan Nikić

Na rastojanju od 50 metara, na osunčanom delu staze zatičemo dve šumske kornjače. Upekla zvezda. Prikupljaju sunčevu energiju i odgore i ispod, od zagrejanog kamenja posutog na delu staze. Zaobilazimo ih u širokom luku, a one, za svaki slučaj, uvlače u oklop glave i noge.

Izlazak kornjača iz šume na stazu pokazatelj je neznatnog prisustva čoveka na Juhoru.

Foto: Milan Nikić

Na polovini uspona lepo ozidana česma za putnike namernike. Nada da ćemo se osvežiti hladnom planinskom vodom postaje malo razočaranje. Ni kapi. Česma ne radi.

Foto: Milan Nikić

Malo dalje lepo uređeno odmorište sa stolom i klupama za turiste.

Postavilo ga je i uređuje Lovište Juhor kojim upravlja Šumsko gazdinstvo „Južni Kučaj“ iz Despotovca.

Foto: Milan Nikić

Veliki broj divljih životinja obitava na Juhoru. Najviše ima lisica, divljih svinja, vukova, jazavaca, zečeva i srna.

Nakon brojnih serpentina kojima kao da nema kraja i više od dva sata uspona stižemo do vidikovca-letnjikovca, na 690 metara nadmorske visine. Na maloj visoravni i proplanku uređeno je odmorište i drveni kružni letnjikovac za izletnike. Idealno za šatore.

Foto: Milan Nikić

Sve je čisto, smeća nigde. Vidikovac pruža lep pogled istočno od Juhora. Paraćin i Varvarin kao na dlanu.

Nastavljamo prema vrhu Mali Vetren. Nigde nikoga. Pola sata kasnije na 735 m.n.v. šumoviti drugi po visini vrh Juhora. Nešto se čuje. Vidimo ladu limuzinu specijal. Kragujevačke registaracione tablice. Kako je stigla? Neverovatno. Dvojica paraglajdista dovezla su ladu i opremu za letenje iz smera oblasti Levača, odnosno opštine Rekovac.

Ukazuje se padina od 50 x 50 metara, koja je bez stabala. Letači gledaju u nebo. Prate jastreba mišara kako koristi vertikalni stub toplog vazduha, termala, i osmatra plen ispod. Dobar znak za dve decenije iskusne pilote Uroša i Ivana iz kragujevačkog paraglajding kluba „Pingvin“.

Foto: Milan Nikić

„Ovaj start je vrlo zahtevan. Ako nema termala ne može se poleteti a nema ni sletanja. Možemo da se zakačimo za drveće. Vetrovi su sada dobri. Na Juhoru smo retko. Često polećemo sa Srednjeg Šturca na Rudniku, Rajca ili vrha Krilaš kod Petrovca na Mlavi“, rekao je za portal N1 pilot paraglajdera Uroš.

Foto: Milan Nikić

On odlazi da pomogne Ivanu da poleti posle duge pripreme i hvatanja najboljeg trenutka za let sa Malog Vetrena. Vetar uspravlja krilo i Ivan poleće. Uzdigao se pedestak metara. Više ni makac. Nadleće Veliki Vetren. Posle pet minuta vidimo da je sleteo na proplanak udaljen kilometar od paraglajding padine.

Buka najavljuje dolazak kvadova. Na dva terenca očevi i njihovi maloletni sinovi. Kažu da su iz Bačine kod obližnjeg Varvarina.

Oduševljeno su gledali Ivanov let. Nude se da kvadom odu i „pokupe“ pilota sa opremom. Odlaze.

„Da su bili bolji uslovi za letenje Ivan je mogao da preleti i 100 kilometara. Mnogo je ljubitelja koji prate pogledom sa zemlje moje kolege, voze prema mestu sletanja i velikodušno nas odvezu posle sletanja gde nam je potrebno. To nikada nije problem – šta posle sletanja“, zaključio je za portal N1 paraglajdista Uroš iz Kragujevca.

Mi nastavljamo prema Velikom Vetrenu. Mali silazak pa oštar uspon.

Na vrhu natpis o nadmorskoj visini i spomen obeležje Ivanu Nikoliću, osnivaču jagodinskog Planinarskog društva „Runolist“. Kota 774 m.n.v. Samo stabla bukve. Nema stubova i predajnika radio i tv signala. Ipak se u jednom delu vidi istok. Deo Jagodine, Paraćin, Velika Morava, a iza nje u daljini ogromni Rtanj.

Foto: Milan Nikić

Prizor je skoro prelep. Razlog što nije savršen je planina Baba, na teritoriji Paraćina – kada se krene putem prema Zaječaru. Sa petnaestak kilometara jasno se vide dva velika žućkasta „ožiljka“ na jugozapadnim obronicima planine Baba. Dva kamenoloma.

Foto: Milan Nikić

Prizor je alarmantan. Nešto slično pogledu sa planine Bukulje kod Aranđelovca i masiva Rudnik na planinu Venčac. Izbrazdan i izbušen kamenolomima. Baba je još više devastirana. Ako se nastavi istim tempom planina kod Paraćina za deceniju će biti neprepoznatljiva.

Ime planine Juhor vuče korene iz vremena starih Slovena. Poreklo reči Juhor je reč juho, što znači javiti, javljati.

Vreme je za silazak sa planine Juhor. Prošlo je vreme ručka pa iz civilizacije ka vrhu juri par kvadova i jedan kros motor. Oblak prašine u vazduhu. Malo je onih koji su spremni da pešače 18 kilometara na relaciji selo Svojnovo-Veliki Vetren-Svojnovo. Lakše je sesti na jake mašine i juriti gore-dole.

Obilazak oaze nedirnute prirode na planini Juhor idealan je vikend – beg iz gradske vreve.

Autoput Niš-Beograd i smeštajni kapaciteti su na par desetina kilometara od podnožja masiva, u Jagodini i Paraćinu.

Foto: Milan Nikić

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare