Sa svezanom keceljom, toplim osmehom i nedaleko od „slatkog stola“ na kom je poslužila sitne kolače, Kocana Kolesar izgeda kao bilo koja druga vojvođanska baka. Ali kada ova 73-godišnjakinja zapuca bičem, pozavideo bio joj i Indijana Džons.
Na nedavno održanoj Bostanijadi u Šašincima svaki put kada bi fijuk njenog biča presekao vazduh čuli bi se uzdasi i začuđeno „bravo“.
Snažni zamasi koji su joj doneli prvu nagradu rezultat su stalne vežbe i dugogodišnjeg umeća.
Ili pre – višedecenijskog, jer kako za N1 priča ova žena, roditelji su joj bič u ruke dali kada je imala svega tri godine.
„Nosili su neke konoplje da ih umoče u bare. Tata me je stavio na konja i uzela sam bič u ruke. Sećam se tog konja, sećam se da me je tata tada i bacio u vodu. Bič i voda, to je ono moje. Tata je to prepoznao i uvek mi je pravio bičeve“, priseća se Kocana Kolesar iz Kucure kod Vrbasa.
Kao seljačko dete, dodaje, rasla je uz krave, koze, ovce i bič joj je bio neophodan.
„Šta god se dešavalo, bič mi je bio tu. Otkad znam za sebe – bič, bič i samo bič. Bilo nas je, hvala Bogu, jedanaestoro za stolom, a ja dete koje je sve htelo da radi i zna. Meni je tako zapalo da porodicu na ručak i večeru pozivam pucajući bičem. Uvek su se na to smejali“, kroz isti taj smeh priča danas ona.
Seljačka deca rastu brzo, dodaje, pa su je već u trećem razredu stavili samu na konja, ali ne bez biča.
Kao da ponovo oživljava dečje uzbuđenje, priča kako su joj u tri ujutru dozvoljavali da ide u polje i puca bičem ne bi li oterala lopove od useva.
„Tako malu nisu mogli da me vide. Ne znaju oni da li je tamo dete ili odrasla osoba. Tata me je naučio da se ‘ženski’ puca preko glave. Pravio mi je bičeve i što sam bila starija, bič je sve bio duži. Posle toga sam se i u školi takmičila“, opisuje ona.
Školska takmičenja vremenom je zamenila onim po etno manifestacijama. Sve svoje iskustvo sabira u jedan savet.
„Koliko god da je vežbe, strpljenje je ključno, jer kad se najmanje nadate, bič negde odleti. Na takmičenjima manja je kvota za žene – muškarci treba da pucaju 10 puta, a žene sedam ili osam. Ali ja to neću“, odlučna je ova žena.
Kocana kaže da voli da pobedi i ponosno ističe da se sa pomenute Bostanijade vratila sa tri nagrade, pa prvo mesto za pucanje bičem prate i, reklo bi se, „ženstvenija“ priznanja za najbolju etno postavku i kolače.
Kada ne puca i ne mesi, Kocana veze i hekla, ali sve to skupa – i bič, i recepti, i takmičenja po manifestacijama, i „pun kuver veza“ – objedinjuje žarka želja da se tradicije njenog kraja ne izgube.
„Ne pucam da bih se nekom dokazala (većinu sam nagrada podelila), već da im pokažem da je tu volja i da ova tradicija mora da se sačuva. Ako budemo prkosili i govorili ‘ja mogu, ti ne možeš’, od toga nema ništa. Ja imam svoj aktiv i svuda idem, ne treba mi pozivnica. Učim decu da pucaju bičem, pravimo kolibe od kukuruza, suncokreta, vrbe, donesu deca čerge, krpare za naše kućice. Takmiče se u jedenju lubenica bez ruku, kuvaju se kotlići. Naše manifestacije su važne da bi deca videla te tradicije i nastavila da ih održavaju „, smatra ona.
Takmičenja su joj bitna zbog druženja, navodi, ali bič je njen život i čim ima prostora da „iseče vazduh“, ona to i učini.
Svoj bič zato daje i deci koja žele da nauče da pucaju, kao što je, kaže, naučila i svog naslednika – 23-godišnjeg unuka Darka.
„Zajedno smo jednom na Kucurskoj žetvi dočekali tako predsednika opštine Vrbas. Ja se obukla u starinsku nošnju i nasred centra pucamo ja i moj unuk. On je došao da mi kaže ’hvala Bogu da me neko tako dočeka’. Unuk već puca bolje od babe, samo da me posluša, da malo uspori, ali čim mu deset izbrojim, on već teže diše, zato što žuri, žuri, žuri. Znači, mora se naučiti tempo. On mi, inače, mnogo pomaže, snažan je“, hvali se baka svojim naslednikom.
Ali – njen tempo je ubrzan, jer gde god može, Kocana ide na druženja i okupljanja, „samo daj Bože zdravlja“.
„I opet neglašam, bič je moj, dok god mogu na moje dve noge da stojim. Uvek sam govorila ’teško mojim nogama i rukama, dok je ova glava luda, samo izmišlja nešto i moraju da me podrže i noge i ruke’“, smeje se Kocana.
Povezane vesti
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare