Ljubomora je složena emocija čijim uzrocima treba pristupiti konstruktivno.
Emocije poput ljubomore često su duboko ukorenjene u nesvesnom delu psihe i mogu nastati iz raznih kompleksa i unutrašnjih sukoba. To je složena emocija čijim uzrocima treba pristupiti konstruktivno.
Kao psihoanalitičara, Sigmund Frojd je takođe bio zainteresovan za konstrukt zavisti i ukazivao da se on sastoji od četiri osnovne komponente: tuge zbog gubitka, narcisoidne rane, osećaja neprijateljstva prema uspešnijem rivalu, samokritike.
Gubitak ili strah od njega, jedan od najčešćih uzroka ljubomore je duboko ukorenjen u nesigurnosti i strahu. Ako čovek oseti gubitak neophodne pažnje, ljubavi ili priznanja koja mu je ranije bila data, onda često razvija zavidna osećanja prema onome ko ih, u ovom trenutku, prima umesto njega. Zatim dolazi do razvoja nesigurnosti, pada samopouzdanja i sumnje u sopstvene kvalitete, ali i potrebe za dokazivanjem, često usmerenih na te kvalitete drugog pojedinca, a ne na svoje.
Ljudi sa narcističkim tendencijama često imaju krhki osećaj sopstvene vrednosti i mogu biti izuzetno osetljivi na uspeh ili pažnju drugih. Suočeni sa situacijom u kojoj neko drugi postiže uspeh ili dobija priznanje, u njima se budi ljubomora jer takav čin doživljavaju kao pretnju sopstvenom samopouzdanju i samopoštovanju. Narcističke rane ili povrede ega mogu dodatno pogoršati situaciju.
Da bi promenili situaciju, narcisi često pokušavaju da umanje dostignuća i vrednosti onih kojima zavide.
Omalovažavajući druge, pokušavaju da se osećaju superiorno i povrate osećaj sopstvene vrednosti. Da bi privukli pažnju, lansiraju vesti o sopstvenom uspehu, traže pohvale, a često pribegavaju pasivno-agresivnim taktikama, kao što su suptilne uvrede, sarkazam ili namerno zanemarivanje osobe na koju su ljubomorni.
Često će pokušati da sabotiraju uspehe ili odnose širenjem glasina, manipulisanjem informacijama i stvaranjem sukoba.
Svako se u nekom trenutku suočava sa neuspehom. Ovo je neizbežno i ključno za lični razvoj, jer se kroz svako iskustvo razvijaju novi uvidi i veštine.
Međutim, neki se već u detinjstvu susreću sa poređenjem sa drugima, najčešće misleći da će roditelji podsticati dete na bolje rezultate, zaboravljajući da treba razvijati individualne veštine umesto da stvaraju rivalstvo ili osećaj neadekvatnosti.
Takmičenje može biti motivišuće, ali ako postane previše intenzivno, može izazvati negativne emocije i destruktivno ponašanje.
Preterana samokritičnost može se razviti brže od stvarnog potencijala. To uključuje negativnu procenu sopstvenih sposobnosti i dostignuća, što može povećati osećaj nesigurnosti i neadekvatnosti. Veoma je slična ljubomori koja proističe iz rivalstva u detinjstvu, ali njeni pokretači mogu doći u kasnijim godinama i imati veoma različite osnove.
Često se povezuje sa perfekcionizmom i činjenicom da osoba kontinuirano postavlja previsoke standarde i samim tim samosabotira, a zatim oseća zavist prema onima koji svoje ciljeve ostvaruju na istom polju.
Unutrašnji kritičar može biti koristan u radu na sebi, ali u dominantnim situacijama ometa prostor za razvoj pravih motivacionih kvaliteta i prepoznavanje svih vrlina i talenata kojima se ciljevi zaista mogu ostvariti.
Sigmund Frojd je verovao da ljubomora zapravo nije racionalna emocija, jer da bi bila takva, trebalo bi da bude „pod potpunom kontrolom svesnog ega”.
Međutim, prema današnjim istraživanjima i kako je utvrdila „PsichologyToday“, njen izvor je upravo u podsvesti, jer u njenom slučaju ne odlučujemo da verujemo u nešto samostalno. S druge strane, njegova podela na racionalno/normalno, projektovanu zavist ili zabludu ostaje konkretna.
Zdravo je imati takmičarsku prirodu koja vas motiviše da napredujete. Projektovano je rezultat sopstvenih obrazaca ponašanja, razmišljanja ili krivice zbog njih, a često se primenjuje u partnerskim odnosima.
Zabluda se takođe može smatrati oblikom paranoje na osnovu znakova koje osoba vidi ili oseća, ali oni ne ukazuju na ono što osoba tumači.
Ljubomora je prirodno stanje. To je prirodan odgovor na pretnju nečemu što se smatra vrednim, bilo da su to odnosi, status, uspeh ili resursi, prenosi Sensa.hr.
Prepoznavanjem i prihvatanjem osećanja ljubomore, formira se razumevanje sopstvenih emocija i onoga što ih uzrokuje i može pomoći u efikasnijem upravljanju njima. Šira perspektiva i shvatanje da tuđi uspeh ne umanjuje vaš je ključni korak za postepeno udaljavanje od ovog osećaja i razvijanje samopouzdanja.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare