Gde Isusa krstiše

Ako je Isus Hrist istorijska ličnost i ukoliko je negde oko 28. godine nove ere bio kršten, gde se to dogodilo?
Jevanđelja po Mateji, Luki i Jovanu potvrđuju da je to bilo na reci Jordan koja svoj tok počinje da severu današnjeg Izraela, ali u nedostatku istorijsko-arheoloških dokaza za autentičnost se bore dve lokacije: jedna je u Izraelu, druga u Jordanu.

Prva se zove Jardenit, na izraelskoj strani, i nalazi se u blizini mesta gde reka napušta Galilejsko more. Druga, al-Magtas, je stotinak kilometara južnije na jordanskoj strani, samo nešto severnije od Mrtvog mora.

Bez ambicije uključivanja u autentičnost, vekovne frustracije o ne saznavanju pune istine o događajima – ili legendama – ostalo nam je samo da obe lokacije za koje se veruje da povezuju Hrista i Jovana Krstitelja analiziramo.

Jardenit sem manastira Kasr al-Jehud (Tvrđava Jevreja) nema nikakve verske ili istorijske autentičnosti koja bi podsećala na biblijska vremena. Sve do 1981. ovaj deo reke i zemlje pripadao je kibucu Kineret, sekularnom jevrejskom poljoprivrednom kolektivu na gornjem toku reke Jordan.

U al-Magtasu su arheolozi otkrili ostatke ranohrišćhanskog naselja na Tel Hararu, brdu koje se uzdiže nad dolinom crvenkaste zemlje, vizantijsku crkvu iz kasnog 5. ili ranog 6. veka, krstionicu i više bazena za koje se veruje da su korišćeni pri ritualu krštavanja.

U Jardenitu, rukavcu okruženom eukaliptusima i palmama na izraelskoj strani, hodočasnici u belim ogrtačima u redu jedan za drugim pažljivo silaze betonskim stepenicama koje vode malom amfiteatru na reci. Dneva rutina tamo je prilično jasna, sveštenik svakome tri puta zaranja glavu u pomalo zamućenu vodu.

“Krstim vas u ime Oca i Sina i Svetoga duha”. Oni potom u ekstazi aplaudiraju jedinstvenom verskom iskustvu koje ih povezuje sa Spasiteljem. Na mreži Jutjub postoje snimci oduševljenih grupa turista iz celog sveta koji glasno kliču novom početku svog hrišćanskog života.

Pitanje je, zašto je Isusu uopšte trebalo krštenje jer je on, po definiciji, bio bezgrešan pa rutual nije mogao da ga pročisti od zla niti mu je bio potreban spas. Zašto ga je krstio njegov učenik? Moguće da su isto pitanje postavljali i redaktori Novog zaveta u drugoj polovini 1. veka, ali odgovore prepuštamo teolozima.

Vadi Harara, pitoma dolina na istočnoj strani reke Jordan gde se nalazi al-Magtas, mesto u kojem je pre dve hiljade godina po biblijskom predanju Jovan Krstitelj krstio Isusa, udaljeno je sat vremena od glavnog grada Amana.

Tada verovatno žagor, sada tišina.

“I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dođe na njega”, opisuje Jevanđelje po Mateju (3:16).

Al-Magtas, poznat po drevnom imenu Betabara – Mesto prelaska gde je Džošua Ben Nun sa Izraelitima prešao u Obećanu zemlju – ili Betani, se od antičkih vremena povezivao sa mestom Hristovog krštenja. “Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše”, stoji u Jevanđelju po Jovanu (1:28).

Svi hodočasnici su se posle 333. godine držali učenja da je Isus kršten u blizini Mrtvog mora, a niko ne pominje Galilejsko more. Dokaz? Nije, ali deluje sugestivno. Kao i odgovor na pitanje zašto bi Jovan Krstitelj poželeo da pokrštava ljude, čak mnogo njih, u relativno nepristupačnim vodama reke Jordan, a ne u bistrini Galilejskoj mora? Verovatno da bi izazvao verski zanos u izolaciji, daleko od ribara, ali i zato što je al-Magtas već postojao.

Mesta krštenja su vekovima bila važna odredišta hodočasnika. Jedan od njih, po imenu Teodosije, 530. opisuje veliki krst postavljen u sredini rečne matice, samo 7-8 kilometara severno od Mrtvog mora. Lokacija je postala popularna tek početkom 20. veka kada je na Zapadu poraslo interesovanje za Bliski istok i kada su krenule prve ture za Svetu zemlju. Posle arapsko-izraelskog rata 1967. čitavo područje je evakuisano i tako je trajalo sve dok Izrael i Jordan nisu 1994. potpisali mirovni sporazum.

Vatikanski teolozi smatraju da je Hrist “najverovatnije” kršten na istočnoj obali reke, na žalost Izraelaca koji promovišu lokaciju na zapadnoj obali. Značajno je bilo i teološko opredeljenje pokojnog pape Jovana Pavla Drugog da tokom posete Svetoj zemlji marta 1999. poseti samo lokaciju u Jordanu, ne i u Izraelu.

“Njegovo prisustvo je dokaz da je Jordan deo Svete zemlje”, rečeno je tada u Amanu uz podsećanje na planinu Nebo, gde je Mojsije proveo svoje poslednje dane dovodeći Jevreje iz egipatskog ropstva na kapije Obećane zemlje.

Po sadašnjim saznanjima, o kojima piše profesor Šimon Gibson, poznati istraživač Biblije sa Univerziteta Severna Karolina, verovatnije je da se čin krštenja odigrao u al-Magtasu, među palmama i šašom doline na istočoj strani reke Jordan, a ne u Jardenitu, u ponekad brzim, a uvek mutnim vodama reke na zapadnoj strani. A moguće je i nigde.

Rivalstvo koje nesumnjivo ima svoje finansijske dimenzije, intenziviralo se od kako je Jordan 1999. promovisao “lokaciju Božanske veze”. Sveštenici jordanske pravoslavne i latinske crkve održali su odmah službe u drevnom manastiru podignutom na mestu sa koga se, veruje se, prorok Ilija uzdigao u nebo.

Mozaik na zidu Jardenita poručuje: “Tih dana je Isus došao iz galilejskog Nazareta i Jovan ga je krstio u Jordanu”, što bi trebalo da daje autentičnost – koje nema, za razliku od “svetog biznisa” koji je kibuc Kinaret davno prepoznao.

Jordanska lokacija ostala je mnogo manje komercijalizovana u poređenju sa rivalom na zapadu reke.

Sasvim je moguće da ni al-Magtas nije bio jedino mesto na kome je Jovan Krstitelj mogao da obavi svoj ritual. Odlazio je, smatra se, i u Aenon, južno od grada Skitopolisa, današnjeg Beit Še’ana. Pa gde je onda Jovan krstio Hrista?

Ne znamo, a ako se ne dogodi čudo, verovatno je da nikada nećemo znati.