Gde se najmanje radi, a najbolje živi? Države sveta od kojih bi trebalo učiti

Global Life-Work Balance Index je sastavljen na osnovu pokazatelja kao što su zakonski godišnji odmor, bolovanje, plaćeno porodiljsko odsustvo, minimalna satnica, pristup zdravstvu, prosečan broj radnih sati sedmično, sigurnost i nivo zadovoljstva životom, prenosi N1 Sarajevo.

Na vrhu liste nalazi se Novi Zeland, koji je treću godinu zaredom zauzeo prvo mesto, s ukupnim rezultatom 86,87 od 100. U izveštaju se ističe da zemlja spaja relativno kratku radnu nedelju od 33 sata, 32 dana zakonskog godišnjeg odmora, 26 nedelja plaćenog porodiljskog odsustva i univerzalni zdravstveni sistem.

Irska je na drugom mestu, najviše zbog kombinacije visoke minimalne satnice, 30 dana zakonskog odmora, 26 nedelja plaćenog porodiljskog odsustva i vrlo dobrih pokazatelja bezbednosti. Prosečna radna nedelja iznosi 34,3 sata, što je među povoljnijim rezultatima u Evropi.

Treće mesto pripalo je Belgiji, koja se izdvaja relativno kratkom prosečnom radnom sedmicom od 34,1 sat, 30 dana godišnjeg odmora i snažnom socijalnom zaštitom.

Odmah iza nje je Nemačka, gde prosečna radna nedelja iznosi 33,2 sata, uz 30 dana zakonskog odmora i visok nivo institucionalne sigurnosti.

Među prvih pet je i Norveška, koja je prema ovom indeksu posebno napredovala zahvaljujući roditeljskim politikama. U izveštaju se navodi 35 dana zakonskog odmora, 49 nedelja plaćenog porodiljskog odsustva i prosečna radna sedmica od 32,6 sati.

Visoko su rangirane i druge nordijske zemlje. Danska je na šestom mestu, sa 35 dana zakonskog odmora i prosečnom radnom sedmicom od 32,5 sati. U istom izveštaju se navodi i da Holandija ima najkraću prosečnu radnu nedelju među analiziranim državama, od 30,5 sati, iako nije među prvih 10.

Sedmo mesto zauzela je Kanada, koja u indeksu dobro stoji zahvaljujući univerzalnom zdravstvenom sistemu, snažnoj zaštiti zaposlenih tokom bolovanja i prosečnoj radnoj sedmici od 35,2 sata. Na osmom mestu je Australija, s 30 dana zakonskog odmora, prosečnom radnom sedmicom od 32,29 sati i visokom minimalnom satnicom.

Deveta je Finska, deseta Španija...

Važno je naglasiti da ovakva rangiranja ne mere samo broj radnih sati. OECD, na primer, prati i godišnji broj stvarno odrađenih sati, što je tek jedan deo šire slike. Zato države s dobrim balansom posla i života uglavnom kombinuju kraće radno vreme, sigurnije radne uslove, duži odmor i dostupniju zdravstvenu i porodičnu zaštitu.