Pre svega, u zemljama sa dobrim uslovima života razlika u visini se značajno povećala u poslednjih 100 godina. Ali kod muškaraca, visina i težina su rasli dvostruko brže nego kod žena.
Dvadeset zemalja sa najvišim muškarcima i ženama na svetu nalaze se skoro u potpunosti u Evropi. Ali i u Aziji, Latinskoj Americi i Africi ljudi postaju sve viši. U drugim regionima, poput SAD, visina je uglavnom stagnirala.
Razlika u visini između muškaraca i žena danas je mnogo veća nego što je bila pre 100 godina i nastavlja da se povećava.
Za svoje istraživanje naučnici su uporedili podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 135.000 ljudi iz 69 zemalja sa njihovim životnim uslovima. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Biology Letters”.
Analiza podataka iz celog sveta pokazala je da su visina i težina muškaraca u prošlom veku rasli dvostruko brže od žena, posebno u regionima sa velikim prosperitetom.
Razlog zašto ljudi postaju sve viši leži u boljim životnim uslovima, boljoj zdravstvenoj zaštiti i boljoj ishrani. U manje bogatim zemljama oba pola ostaju niži i sličniji su po visini.
Što bogatiji, to viši?
U Holandiji žive najviši muškarci na svetu sa prosečnom visinom od 183,8 centimetra, dok najviše žene imaju prosečnu visinu od 170,4 centimetra.
Na drugom mestu je Crna Gora, gde je prosečna visina muškaraca 183, a žena 170 centimetara. Među prvih deset po visini su i Bosna i Hercegovina (muškarci: 182, žene 167 centimetara) i Srbija (muškarci 180, žene 168 centimetra), a Hrvatska je na 13. mestu (muškarci 180, žene 166 centimetra).
Najniži muškarci na svetu žive u Istočnom Timoru sa prosečnom visinom od 160,1 centimetar, a najniže žene u Gvatemali sa prosečnom visinom od 150,9 centimetara.
Jedna moguća pretpostavka: što je zemlja bogatija i što bolja medicinska nega, to su njeni ljudi viši. Međutim, ovo je samo delimično tačno. Niža prosečna visina u bogatim zemljama poput Singapura ili Katara pokazuje da za rast nisu odgovorni samo ekonomski ili medicinski razlozi.
Faktori životne sredine kao što su ishrana i životni standard čine samo oko 20 odsto varijabilnosti. Oko 80 odsto visine je određeno genetikom. Prosečna visina roditelja ukazuje i na moguću visinu dece.
Određeni geni, uključujući i onaj na I hromozomu, produžavaju fazu rasta kostiju kod muškaraca. Ali ne postoje pojedinačni „geni za visinu“.
Umesto toga, do 12.000 varijanti gena utiče na telesnu visinu. Ovi geni regulišu procese kao što su rast kostiju, mehanizmi formiranja kostiju i hrskavice i proizvodnja kolagena. Strukturni protein kolagen deluje kao potporna supstanca za naše tkivo, piše Deutsche Welle.
Nisu samo geni bitni
Pored genetskih razloga, rast određuju i hormonalne razlike: devojčice ranije ulaze u pubertet, čime se njihov rast ranije završava. Dečaci imaju više vremena da rastu.
Prema studiji, „seksualna selekcija“, ili seksualno nadmetanje, takođe igra ključnu ulogu. Žene obično preferiraju više muškarce jer se visina često povezuje sa snagom, vitalnošću i sposobnošću zaštite porodice. Kroz generacije, to je dovelo do toga da viši muškarci češće prenose svoje gene.
Muškarci imaju više koristi od boljih uslova života
Ovome treba dodati i činjenicu da su u mnogim delovima sveta devojčice i žene hranjene lošije od dečaka i muškaraca, što može uticati na njihov potencijal rasta. Ali čak i u optimalnim životnim uslovima, žene ne moraju nužno da postanu više.
Prema ovoj studiji, čini se da poboljšani životni uslovi jače utiču na muškarce nego na žene. Moguće je da muško telo efikasnije koristi dodatnu, poboljšanu i energetski bogatu hranu za rast. Telo tako postaje veće i jače.
Kod žena ovaj efekat nije toliko izražen ni u optimalnim uslovima. Prema studiji, evolutivni razlog mogao bi biti to što žensko telo, čak i u dobrim uslovima, ulaže znatno više energije u potencijalnu trudnoću i dojenje nego u telesni rast.
Međutim, visina i povezan veći broj telesnih ćelija imaju i evolutivne nedostatke, jer visoki muškarci češće pate od bolova u leđima, češće obolevaju i imaju povećan rizik od kancera, prenosi Net.hr.
Zašto ljudi postaju niži kako stare?
Bez obzira na pol i zdravstveno stanje, od 30. godine osoba neminovno počinje da gubi visinu, otprilike jedan centimetar svakih deset godina. Ovo se prvenstveno odnosi na naše diskove između pršljenova.
Naime, sa godinama se sadržaj tečnosti u organizmu smanjuje, zbog čega diskovi, koji deluju kao amortizeri između pršljenova, gube elastičnost. S obzirom na to da se više ne mogu napuniti dovoljnom količinom vode, postaju tanji i osoba se smanjuje.
Bolesti poput osteoporoze ili lošeg držanja usled dugotrajnog sedenja mogu ubrzati proces smanjenja visine.
Iako se proces skupljanja ne može u potpunosti zaustaviti, može se usporiti. Pravilno sedenje, dovoljno kretanja i ciljane vežbe za jačanje leđa mogu pomoći u održavanju visine.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!