Gistav Ajfel - projektovao je stanice, a svi ga znaju po nečemu drugom

Gistav Ajfel verovatno je najpoznatiji francuski industrijalac i inženjer iz 19. veka. Rođen 15. decembra 1832. godine u Dižonu izgradio je mnoge mostove, vijadukte i razne konstrukcije, a najpoznatiji je po izgradnji Ajfelove kule u Parizu.

Industrijalac preko dana, otac preko noći

Gistav Ajfel poticao je iz porodice srednje klase. Njegovi roditelji, Fransoa Aleksandar Ajfel i Ketrin Melani Ajfel, vodili su porodični posao s drvetom i ugljem. Kao mlad, Ajfel je pokazivao veliko interesovanje za nauku i inženjerstvo. Upisao je studije i preselio se u Pariz, gde je diplomirao 1855. godine.

U privatnom životu bio je posvećen porodici. Oženio se Margarit Godele, s kojom je imao petoro dece, ali mu je život ozbiljno uzdrman 1877. godine kada mu supruga iznenada umire od tuberkuloze.

U tom trenutku postaje udovac sa petoro dece. Najstarija ćerka tada je imala 14 godina, a najmlađe dete, Valentinu, svega četiri. Ipak, brzo se snašao i uskladio očinske i poslovne obaveze, te nastavio da radi još više i neumornije.

Pored toga, imao je vremena da čita o aerodinamici i postane pravi stručnjak u toj oblasti. Do kraja života ostavio je niz radova iz tog područja, a njegovi dizajni inspirisali su prve francuske avione.

Karijera u gradnji mostova i železničkih stanica

Gistav Ajfel započeo je karijeru radeći na železničkim projektima u Francuskoj, brzo stekavši reputaciju vrhunskog inženjera za čelične konstrukcije.

Njegov prvi veliki uspeh bio je projekat mosta u Bordou 1860-ih godina. Tokom narednih decenija učestvovao je u brojnim velikim projektima, uključujući vijadukt Garabi u Francuskoj i čelične delove Kipa slobode u Njujorku.

Jedan od međunarodnih projekata bio je i most Maria Pia u Portugalu.

Najveći deo karijere izgradio je na projektima pod Ministarstvom saobraćaja. U to vreme podsticala se izgradnja železnica kako bi se ubrzao transport robe u zemlji.

Ajfel je bio uključen u mnoge takve projekte i gradio je železničke stanice i mostove. Nakon što je u tome postao majstor, angažovale su ga i vlade zemalja Latinske Amerike, pa tako postoje njegove železničke stanice u današnjem Peruu i Čileu.

Toranj u centru Pariza

Njegov najveći doprinos istoriji jeste Ajfelova kula, izgrađena za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine. Uprkos početnim kritikama zbog njenog industrijskog izgleda, kula je postala simbol inovacija i inženjerske izvrsnosti.

Ajfel ju je smatrao svojim najvećim i najvažnijim projektom, iako je konstrukcija trebalo da bude samo privremena, jer je planirano da kula bude srušena nakon nekoliko godina.

Početkom 20. veka kula je dobila i druge namene, pa je postala i komunikacioni toranj. Vlasti su zaključile da je nikako ne treba rušiti, a u to vreme utihnule su i sve kritike na račun njenog izgleda. Tada je već postala simbol Pariza, što je i danas. Vest o tome dočekao je i sam Ajfel, tada već kao penzionisani inženjer.

Gistav Ajfel preminuo je 27. decembra 1923. godine u svojoj rezidenciji u Parizu. Umro je prirodnom smrću u 91. godini, okružen velikom porodicom. Po njemu su nazvani građevinski institut u Francuskoj, kao i brojne tehničke škole. U Dižonu ima svoju aveniju.