I to je moguće: Poljoprivreda mu dođe kao hobi, jer živi od - umetnosti

Jovica Davinić (57) nedavno je otpremio dve velike skulpture za Sloveniju, kod našeg čoveka koji je tražio dela inspirisana etno motivima. Drvene skulpture su uglavnom u prirodnoj veličini seljaka kojima umetnik izražava na licima sve one godine teškog života provedenog na njivama i voćnjacima, a koje su ostavile traga. To su skulpture "težaka", meštana iz šumadijske oblasti Levač.

"Inspiraciju nalazim tu kod komšija u selu i okolini. Zabeležim njihove izraze lica. Nije to lako ali se trudim. Kroz skulpture u drvetu pokušavam da budem hroničar vremena na selu", govori za portal N1 Jovica Davinić.

Na samim počecima nije bilo lako, pa se Jovica suočavao i sa izvesnim neuspesima.

"Dešavalo mi se da previše odrežem drvo i figure mi postanu smešne. Skoro karikature. Srećom, vremenom sam postao pravi profesionalac u svom poslu", dodaje Davinić.

Staru kuću svoje familije Jovica koristi kao atelje, radionicu i malu galeriju skulptura. Dleta, čekići, testere... Po lepom vremenu hlad stare lipe idealan je za umetnički rad.

Davinić je samouk. Po obrazovanju je elektrotehničar. Po odsluženju vojnog roka u JNA on se nakratko vratio u rodni Cikot, a onda otišao na godinu dana u Minhen da zaradi i kupi drvodeljski alat. Od 1990. godine radi duboreze, ikone, statue.

"Imamo sam sreće da na brojnim likovnim kolonijama radim, ali i učim od kolega. To je veliko iskustvo, ali i satisfakcija jer svi ti radovi ostaju za humanitarne akcije. Ponosan sam na učešće na likovnoj koloniji za slabovide u Zemunu i četiri puta za Dom invalida Bežanijska kosa. Sve u svemu, do sada sam bio na 50 likovnih kolonija", priseća se Jovica.

Umetnik iz sela Cikot sprema se da uskoro krene u izradu ikonostasa crkve nadomak Rekovca.

"Blagodet božja kroz ruke grešnika", reči su kojima Davinić objašnjava svoj talenat i to što je samouk za duborez.

I na sve to dodaje...

"Talenat i inspiraciju dobijam od Boga. Mnogo puta volim da kažem da je zamisao realnost koja može da se obistini a za to treba volje i nade. Bitno je saosećati se sa onim što pravite. Gde se dobije plod tu je stvaralaštvo. Tako ja beležim prošlost, registrujem zbivanja Srbije", tvrdi Davinić.

Poljoprivrede se seti tek kada je potrebno da proizvede nešto na zemlji, da ne bi morao do prodavnice u Rekovcu po svakodnevne potrepštine.

Figure u drvetu "vaja" po etno motivima. Uglavnom koristi drvo hrasta, oraha, lipe, jasena, divlje kruške i trešnje.

On je 2007. godine osnovao Udruženje likovnih umetnika Levča (ULUL), a imao je samostalnu izložbu skulptura i bio deo zajedničkih izložbi sa kolegama iz Srbije.

Skromnog Jovicu teško je nagovoriti da priča o nagradama, pa ipak...

"U Ovčar Banji sam nagrađen Gramatom 2005. godine. Na likovnoj koloniji u Vojki osvojio sam nagradu za jedno od najboljih skulpura. Dobitnik sam nagrade za doprinos i saradnju u ostvarivanju ciljeva na polju književnog stvaralaštva. Bio sam učesnik Dana evropske baštine u Lepenskom viru 2006. godine. Tada sam dobio zahvalnicu za pomoć, razumevanje, saradnju i doprinos u ostvarivanju humanih ciljeva udruženja", ističe Jovica Davinić.

O drvetu ovaj umetnik iz Levča ima posebno visoko mišljenje.

"Drvo ima dušu u sebi i preko njega iskazujem svoje motive. Kroz svoje skulpture proučavam i psihologiju likova i ukupnih ličnosti", zaključuje u svojoj priči za portal N1 Jovica Davinić iz sela Cikot kod Rekovca.