Irska i vilinski grmovi - kada je sujeverje jače od države

Ukoliko guglate tražeći odgovor koje su nacije i zemlje najsujevernije na svetu, gotovo u svakoj pretrazi će vam se pojaviti Irska, uz Indiju, neretko i Srbiju.

Loših predznaka u Irskoj ima na pretek, svrake, polomljena ogledala, prosuta so, paunovo pero. Ipak, drvo je "kraljica sujeverja" kada je o Ircima reč, a verovanje je toliko snažno, da menja i planove od državnog i javnog značaja, što se i dogodilo 1999. godine.

Svet je pun poznatih i misterioznih stabala vezanih za legende i folklor. Drvo života (Prosopis cineraria), Shajarat-al-Haiat u Bahreinu visoko 9,75 metara staro je preko 400 godina. Nalazi se na brdu u neplodnom području Arapske pustinje, otprilike šest kilometara od Džebel Dukana, najviše tačke u Bahreinu. Drvo prekriveno zelenim lišćem zbog svoje starosti i činjenice da je to jedino veliko drvo koje raste u ovoj oblasti irigira naučnike, a postalo je i turistička atrakcija koju svake godine poseti oko 65.000 ljudi.

Postoji australijski bor Volemi, jedno od najstarijih i najređih stabala na svetu. U divljini je ostalo samo 46 odraslih stabala i 43 mlada stabla, i pripada porodici biljaka staroj 200 miliona godina i ova kritično ugrožena australijska vrsta smatra se globalnom botaničkom svetskom baštinom.

“Iskrivljena” ili “Kriva” šuma, nalazi se nalazi na krajnjem zapadu Poljske, u oblasti Grifino, poznata je po svojim zakrivljenim stablima pod uglom od 90 stepeni, u njoj se nalazi oko 400 stabala okrenutih prema severu. Još čudnije je to što su ova stabla okružena još većom šumom u kojoj drveće raste na uobičajen način. Procenjuje se da su stabla zasađena oko 1930. godine i da su bila stara između sedam i deset godina kad ih je nešto zakrivilo. Iako postoje mnoge teorije koje su pokušale da objasne ovaj fenomen, pravi razlog još nije poznat.

Ipak, sve ove priče nemaju ono nešto magično, što je i sebi utkalo i niti ozbiljno sujeverja i strahopoštovanja, kao što ima irsko vilinsko drvo u okrugu Kler, koje se takođe naziva i vilinskim grmom.

Pitate se kako i zašto je to drvo toliko moćno da je zaustavilo planirani auto-put na deset godina, dok su okrug i sluđeni inženjeri morali da osmisle način kako da izgrade auto-put koji će obići sakralno drvo Iraca. Ništa ne upućuje na vile, na prvi pogled, ili nešto magično, impresivno. Naizgled obično drvo gloga, sa granama toliko neuredno obraslim da se deblo više i ne vidi. Nalazi se i postojano stoji u središtu magistrale M18, između Limerika i Golveja, dok kamiondžije, turisti i putnici pored njega prolaze uglavnom brzinom od 100 kilometara na sat.

Autoput po meri čoveka, drveta

Godine 1999, nadogradnja M18 puta je odložena, preusmerena i otvorena deceniju nakon planiranog datuma završetka. Vest o ovome podstakla je Edija Lenihana, poznatog irskog pripovedača koji prikuplja priče više od četiri decenije - 43 godine da se angažuje za odbranu drveta. Za početak uklanjanje vilinskog žbuna bi stvorilo ozbiljne nevolje. Lenihan je saznao za istoriju grma preko farmera koji mu je rekao da grm bio središte bajkovitih bitaka na šta ukazuju zeleni tragovi koji strukturom podsećaju na džigericu.

Njega priča objavljena je u u novini Irish Times, da bi je viralnom učinio daleko poznatiji Njujork tajms. Krenula je pomama, pa su novinari sa Bi-Bi-Sija, Si-En-Ena, francuskih i švedskih kanala počeli masovno da dolaze na lice mesta. Već tada je bilo jasno da planirani autoput neće ugroziti žbun.

Kako i zašto?

Veće okruga Kler je u ugovoru o izgradnji zahtevalo da drvo mora da bude zaštićeno bez obzira na cenu, i da autoput ne može da mu priđe bliže od pet metara, uz neophodnu zaštitnu barijeru. Činjenica da je ovaj plan zahtevao više novca poreskih obveznika, nije bio nikakav problem, Irci su bili spremni da tu cenu plate, druga opcija i nije bila opcija.

Možda ljudima van Irske deluje neracionalno, ali vile nisu pitanje šale u Irskoj. Njih, odnosno “Daoine Sidhe”, kako su se zvale na galskom treba poštovati, štititi, čak ih se i bojati. Lokalni folkloristi verovali su i taj mit preneli da je ovo drvo mesto bitke Keri i Konaht vila.

Šta bi se desilo ukoliko bi se ovo drvo ili bilo koje drugo vilinsko drvo oskrnavilo, sigurno se pitate. Pa, posledice bi bile baš kao iz bajki. Da je drvo posečeno ili čak premešteno na novu lokaciju, svi oni koji bi bili povezani sa tim projektom bili bi osuđeni na nesreću, dok je deo mita upućivao da bi i vozači na M18 mogli biti žrtve, nakon što bi Konaht i Keri vile pronašle zajednički jezik, čime bi nastala pustoš u okrugu Kler.

Taj period bi mogao da traje i do 15 godina, jer su vile očigledno ozbiljna zlopamtila. Sve navedeno ipak nije sprečilo jednog nezadovoljnog inženjera da jedne noći 2002. godine motornom testerom odseče veći deo grana. Gradski oci su bili zatečeni, dok je plicija sprovela opsežnu istragu.

Počinioca nikada nisu pronašli, a možda su se za vandala pobrinule i vile. Mnogi su mislili da drvo neće preživeti, ali samo osam meseci kasnije, drvo je u maniru potpunog vilinskog prkosa počelo da lista, na kraju da dobija i nove grane. Godinama kasnije, vratilo je svoj tipičan izgled neurednog žbuna, spremnog za novu vilinsku bitku.

Postoji mnogo vilinskih stabala širom Irske, i prema svakom od njih prosečan Irac pristupa sa strahopoštovanjem, ali nijedno nije tako poznato i slavljeno kao ono koje se nalazi duž prometne petlje. Ukoliko se zadesite u Dablinu, idite zapadno na put M7 do deonice M18. To je oko 230 kilometara ili dva i po sata vožnje od glavnom grada i može da posluži kao savršena usputna stanica na putu za čuvene litice Mohera.

Danas, grm i dalje stoji uz obilaznicu, i postao je svojevrsna turistička atrakcija.

Ukoliko pomerite ili uništite vilinsku tvrđavu ili keltsku tvrđavu, bićete u nevolji. Nikada nemojte da pomerate vilinski grm. Ko je spreman da rizikuje, neka okuša svoju sreću, nijedna Irac vam to ne bi preporučio.