Grad u kojem mačke nisu lutalice, već komšije: Neformalni ambasadori Istanbula

Više od 15 miliona ljudi deli prostor u najvećem gradu Turske, koji se prostire između Evrope i Azije s obe strane Bosfora, poput kućne mačke koja je napola na sofi, a napola na stolu.

Ta slika je sasvim prikladna, jer se procenjuje, kako piše BBC, da u tom gradu živi oko četvrt miliona uličnih mačaka. Mačke su utkane u samu strukturu i istoriju grada, prisutne gotovo na svakom koraku, baš kao i tepisi koji se prodaju na uglovima ulica.

"Istanbulske mačke su, u suštini, ni kućni ljubimci ni lutalice, već nešto između", kaže fotograf i autor knjige "Mačke Istanbula" Marsel Hajnejn, dodajući da mačke ne pripadaju pojedincima, već o njima brine zajednica u svojim kvartovima.

On ističe da lokalno poštovanje prema mačkama nije video nigde drugde.

"Svaka opština ima veterinarsko odeljenje koje pomaže uličnim životinjama, uz besplatnu sterilizaciju mačaka“, objašnjava Fatih Dagli, suosnivač Muzeja mačaka u Istanbulu.

"Privatne klinike takođe nude popuste, a stanovnici često zajednički plaćaju troškove lečenja", kaže za BBC.

Posvećenost mačkama nije nova

"Ljubav prema lutalicama potiče još iz vremena Osmanskog carstva. Tada su postojale zadužbine koje su brinule o životinjama, a čak je postojao i poseban posao – mancacı ("čuvar mačaka"). Oni su bili zaduženi da hrane gradske mačke, a stanovnici su mogli da kupuju hranu od njih i sami hrane mačke", kaže Hajnejn.

Dagli ovu vezu prati još dalje u prošlost.

"Još od Feničana bilo je uobičajeno da moreplovci drže mačke na brodovima kako bi ih štitile od glodara“, kaže ona, dodajući da su sa trgovačkim brodovima u Istanbul stizale i brojne mačke tokom rimskog i osmanskog perioda.

Danas stanovnici Istanbula i dalje rado dele svoj prostor sa mačkama i napolju i unutra, iznad i ispod zemlje. Toliko da se nadimak "Catstanbul“ ("Mačkograd") koristi širom sveta, a mnogi turisti dolaze upravo zbog mačaka.

Tokom svojih poseta, novinar BBC-a piše kako je shvatio da u ovom bučnom i užurbanom gradu, ulične mačke predstavljaju njegove najtiše stanovnike. Bilo da dele klupu sa građanima dok odmaraju nakon uspona ka Galata kuli ili im se pridruže na obali dok posmatraju panoramu grada, one donose osećaj mira u haotičnom okruženju.

One pružaju utehu, svako ko zastane i pomazi ih dobija tih, univerzalan znak dobrodošlice, a ta vrsta bliskosti ne poznaje granice ni jezike, piše BBC.

Dok se mirisi kebaba, šafrana, pečenog kukuruza i sveže ribe šire vazduhom, trenutak kada vam se mačka smesti u krilo čini Istanbul nežnijim i prijatnijim mestom.

Gradovi se retko doživljavaju kao nežni

Izgrađeni su za ljude, ispunjeni velikim strukturama od betona, stakla i čelika.

"Zato je posebno imati još jednu vrstu koja deli taj prostor. A još je posebnije videti kako ljudi brinu o njima“, kaže Hajnejn.

Za razliku od nekih mesta gde je život na ulici surov za životinje, mačke u Istanbulu deluju kao da žive dobro. U istorijskoj četvrti Fatih, kod Plave džamije i Aja Sofije, često se može videti mačak Sulo kako pozira turistima, pod brigom lokalnog prodavca novina.

Po brdovitim krajevima i uz Bosfor, mačke odmaraju na klupama, stepenicama i u malim drvenim kućicama. Ispred pijaca i metro stanica čekaju činije sa hranom i vodom, dok prolaznici dele svoje obroke sa njima.

Mnoge radnje drže mačke kao svojevrsnu atrakciju, dok druge ostavljaju hranu za prolaznike na četiri šape. Nekada su mačke bile korisne zbog suzbijanja štetočina, a danas imaju novu ulogu – postale su neformalni ambasadori grada.

One omekšavaju oštre ivice ovog velikog i užurbanog mesta. Njihova prisutnost ostaje urezana u sećanju posetilaca, kao podsetnik na to koliko je moguće živeti u skladu sa drugim bićima deleći prostor, hranu i svakodnevni život.