"Japanac" ih spojio, pa došli da se od njega oproste: Poljubac Lazara i Dunje u žutom autobusu

Ambasada Japana, Iako nije bilo u njenoj nadležnosti, nije ih zaboravila i svih ovih godina brinula se o njima. Njeni predstavnici redovno su ih obilazili, proveravali ne samo urednost i održavanje autobusa, već i poštovanje rasporeda na linijama, pa čak i broj radnih sati vozača, koji ih opisuju kao laka vozila za upravljanje i sa perfektnim motorima. Za dvadeset gosina radnog staža dva miliona kilometara ostalo je pod točkovima.Polasci su uvek bili na vreme, na odredište nikada nisu kasnili, te su među putnicima ostali zapamćeni kao veoma pouzdana i bezbedna vozila.

Svakog jutra oni koji su imali sreće da ugrabe slobodno mesto do poslednje stanice uspevali su da prelistaju novine i diskutuju o politici sa osobom do sebe. Iako su se prijateljstva brzo sklapala, trajala su do prvog narednog stajališta, kada bi svako krenuo svojim putem i zaboravio ime saputnika.Međutim, kabine ovih autobusa mogle bi da posvedoče ljubavne priče koje traju i danas.

Na jednom od stajališta, Beograđanin, Lazar čekao je i ispraćao svoju Dunju. Zaljubljeni do ušiju, na svoj prvi, ali i svaki naredni sastanak odlazili su „Japancem”. Lazar je oduvek bio zaljubljenik u autobuse, a ona njegova najveća podrška. Kako izvor naše redakcije kaže, priča ovog mladog para nema poslednju stanicu, te su poljupcem iz kabine vozila 886 odlučili da se oproste i zahvale Žutom Japancu koji je učvrstio njihovu vezu.

Da ova priča i simbol prijateljstva između Beograda i Japana, ne bi otišli u zaborav, Udruženje ljubitelja javnog prevoza parkiraće i sačuvati jedan od autobusa.