Ova ogromna količina betona nije se iza čega mogla sakriti, a od ideje da se sruši odustalo jer bi potrebna količina eksploziva za taj pothvat verovatno uništila i čitavu četvrt.
U Hajligengeistfeldu u hamburškoj četvrti St. Pauli, između stadiona istoimenog bunsligaškog kluba i poznatog zabavnog parka, u pogledu se ne može sakriti golema betonska grdosija, nadzemni, 35 metara visoki bunker iz Drugog svetskog rata, jedan od najvećih ikad sagrađenih.
Izvorno mu je ime bilo tek – Flakturm IV, toranj za protivvazduhoplovnu obranu, a češće su ga nazivali i opisnim „nadimkom“ – Hochbunker, visoki bunker. Izgrađen je 1942. godine po Hitlerovoj naredbi, prisilnim radom hiljadu radnika, kao jedan od brojnih bunkera za odbranu od vazdušnih napada koji su se dešavali širom Nemačke i Austrije, pogotovo nakon bombardovanja Berlina 1940. godine, piše Punkufer.
Istorija koja nagrđuje grad
Ogromno betonsko zdanje dimenzija 75 puta 75 metara i zidova debljine 3 i po metra, bilo je projektovano za smeštaj do 18 hiljada osoba, a u njemu je za vazdušne napade na Hamburg u leto 1943. godine spas pronašlo čak 25 hiljada ljudi.
Do kraja rata u Hamburgu izgrađeno je više od hiljade bunkera, do danas ih je sačuvano više od šesto, ali većina ih je, kako očekujemo, ispod zemlje, ili su barem skriveni ispod stambenih zgrada. Ova grdosija, međutim, nije imala iza čega da se sakrije, a od ideje da se sruši odustalo se jer bi bila potrebna količina eksploziva za taj pothvat koja bi verovatno uništila i čitavu četvrt.
Debeli zidovi Hochbunkera bili su zato idealni za žurke i koncerte, pa su se u bunkeru uselili noćni klubovi i razne umetničke zadruge, a deo je bunkera uređen i u kancelarijski prostor. Najnovijom intervencijom pet najviših spratova Hohbunkera preuređeno je u hotelsko-restoranski kompleks, ali to nije zanimljivo kao ono što se dogodilo njegovom betonskom krovu s pogledom na grad i jednu od najvećih luka u Evropi.
Zelena budućnost po ceni od 100 miliona evra
Krov Hochbunkera postao je – javni gradski park. Otvoren je za javnost u leto 2024, a bujno zelenilo na krovu kako i vertikalni vrtovi na betonskim zidovima postali su ne samo prilika za beg u prirodi usred grada stanovnicima Hamburga, nego i utočište za insekte i ptice, ali i „pogon“ protiv užarene gradske letnje klime.
Krovni park je grad Hamburg platio čak 100 miliona evra: zasađeno je oko 23 hiljade stabala borova i javora te više drugih biljaka, voćki, grmlja, bršljana… Do parka se stiže uz 335 stepenica, a posetioci mogu do njega doći i 560 metara dugom neobičnom planinarskom stazom koja opasuje bunker ili, naravno, liftom.
Zeleni bunker prostor je otvoren i za građanske ekološke i kreativne inicijative, koji podstiče urbanu kulturu i društvenu uključenost, a predviđeno je i postavljanje spomen-obeležja u znak sećanje na žrtve nacističkog režima, da se istroija ne zaboravi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare