Jedini olimpijski sport u kojem se muškarci i žene ravnopravno takmiče

Konjički sport je na Olimpijskim igrama zastupeljn u tri discipline – trodnevni ispit spremnosti jahača i konja (eventing), preponsko jahanje i dresura.

Trodnevni ispit spremnosti jahača i konja obuhvata dresuru, preskakanje prepona, ali i dugačke kros-kantri trke na terenu sa prirodnim i veštačkim preprekama.

Takmičari se prvog dana nadmeću u dresurnom jahanju, drugog dana u trci dugoj sedam kilometara sa preprekama u prirodi i trećeg dana u preskakanju prepona. Sva tri dana takmičar jaše istog konja, a cilj discipline je da pokaže usklađenost jahača i konja, fizičku i psihičku spremnost, izdržljivost i hrabrost.

Preskakanje prepona je najpoznatija disciplina konjičkog sporta, u kojoj se muškarci i žene takmiče ravnopravno kako na individualnim tako i na ekipnim takmičenjima. Cilj je u što kraćem vremenskom periodu bez kaznenih poena savladati parkur (manjež) od 10 do 13 poena.

Treća disciplina je dresura, koja se smatra umetnošću konjičkog sporta i osnova je za sve druge discipline.

U modernom dresurnom takmičenju, od konja i jahača se očekuje da izvode serije unapred predviđenih pokreta, poznatih kao “figure”. Figure se izvode u pravougaonoj areni, dimenzija 60 puta 20 metara.

Arena je oivičena niskim ogradicama duž kojih su slovima obeleženi markeri postavljeni simetrično i pokazuju gde su pokreti započeti, gde ih treba završiti i gde treba da se urade promene brzine ili vodeće noge.

U svim takmičenjima, konj mora da pokaže hod, kas i lagano galopiranje, kao i tečne promene unutar i između ovih kretnji.

Olimpijske igre u Parizu donele su neke novine u odnosu na tradicionalne podele na muške i ženske discipline.

Tako je bokserki Iman Helif iz Alžira dozvoljeno da se takmiči u ženskoj kategoriji, iako je biološki dokazano da je muškarac, odnosno da ima muški xy hromozom. To je dovelo do situacije da Italijanka Anđela Karini usred meča odbije da se bori.

Novina na Igrama u Parizu je i to što je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) dozvolio muškarcima da budu deo ekipnog takmičenja u sportu koji je nekada važio za isključivo ženski – sinhrono plivanje. Odluka MOK-a, međutim, ne znači da će publika moći da vidi muškarce kako izvode figure u bazenu, pošto nijedna reprezentacija nije izabrala muškog umetničkog plivača za svoj tim.

Italijan Đorđo Minisini (28) i Amerikanac Bil Mej (45) bili su najbliži tome da postanu prvi muškarci koji su se takmičili u umetničkom plivanju na Olimpijskim igrama, ali nijedan nije izabran u nacionalni tim.

Međunarodna organizacija vodenih sportova saopštila je ranije da je razočarana što nijedan muškarac nije izabran za sinhrono plivanje u Parizu, uz ocenu da je to trebalo da bude "značajan trenutak za sport".

Odluka MOK-a o učešću muškaraca u sinhronom, odnosno umetničkom plivanju, dovela je do toga da ritmička gimnastika ostane jedini sport u kojem pravo učešća imaju samo ženski takmičari.

Inače, ovo će biti prve Olimpijske igre do sada koje će postići ravnopravnost polova na terenu, s jednakim brojem sportistkinja i sportista koji će nastupiti u najvećem sportskom događaju na svetu. Od 10.500 sportista koji će nastupiti na Igrama, biće 5.250 muškaraca i 5.250 žena.