Jednom preljubnik, zauvek preljubnik? Studija o tome da li neko ko jednom vara – to radi ponovo

Sada, nova studija donosi uvid u doslednost varanja kroz vreme i različite situacije. Istraživači su želeli da saznaju: da li je varanje jednokratan incident ili obrazac ponašanja? Rezultati ukazuju na to da osobe koje jednom varaju, vrlo verovatno to čine i ponovo – i to u različitim vrstama zadataka, pa čak i godinama kasnije, piše "Psychology Today".

Ova otkrića imaju važne implikacije za razumevanje ličnosti i moralnog ponašanja – i postavljaju pitanje: je li varanje stvar prilike, ili ličnog identiteta?

Nova studija pod nazivom "Varaj, varaj, ponavljaj: O doslednosti nepoštenog ponašanja u strukturno uporedivim situacijama", nedavno je objavljena u naučnom časopisu Journal of Personality and Social Psychology, fokusirala se na istraživačko pitanje: u kojoj meri je varanje ponašanje koje pojedini ljudi ponavljaju kroz vreme. Istraživački tim, koji je predvodila Izabel Tilmans sa Instituta Maks Plank za proučavanje kriminala, bezbednosti i prava u Frajburgu (Nemačka), analizirao je podatke velikog broja dobrovoljaca prikupljene u više vremenskih tačaka.

Na prvoj vremenskoj tački, više od 2.900 dobrovoljaca popunilo je upitnike o ličnosti i tzv. mračnom faktoru ličnosti — objedinjeni pokazatelj različitih "mračnih" crta ličnosti kao što su narcizam, psihopatija, amoralnost, egoizam, pohlepa, makijavelizam, sadizam i pakost. Ovi upitnici su takođe uključivali pitanja o poštenju i nepoštenju.

Na drugoj vremenskoj tački, isti tih 2.900 dobrovoljaca učestvovalo je u tzv. "igri uma", bihejvioralnoj meri za procenu nepoštenja. U ovom eksperimentu, učesnici su morali da napišu broj od 1 do 8 na papir. Nakon toga, na ekranu im je prikazan nasumični broj između 1 i 8. Zatim su morali da odgovore sa "Da" ili "Ne" na pitanje da li se broj koji su prethodno napisali poklapa sa brojem na ekranu.

Ako su odgovorili sa "Da", dobijali su 2 evra, ako su odgovorili sa "Ne", nisu dobijali ništa. Bilo im je rečeno da naučnici ne mogu da provere istinitost njihovog odgovora — što znači da su teoretski mogli uvek da kažu "Da" i tako dobiju novac.

Na trećoj vremenskoj tački, nepoštenje se ponovo merilo pomoću druge aktivnosti — tzv. "bacanje novčića". Oko 1.900 dobrovoljaca koji su učestvovali u prethodna dva eksperimenta učestvovalo je i u ovom. Dobrovoljci su morali da izaberu stranu novčića (glava ili pismo), bace novčić tri puta i potom prijave da li su pogodili izabranu stranu sva tri puta. Kao i u prvom zadatku, odgovor "Da" značio je nagradu od 2 evra, dok je "Ne" donosilo nula.

Otprilike tri godine kasnije, sprovedeno je poslednje merenje. Oko 800 originalnih dobrovoljaca učestvovalo je i u ovom delu eksperimenta. Ovog puta, zadatak je bio tzv. "lutrijski zadatak". Svakom učesniku prikazan je nasumičan mesec u godini, a zatim je trebalo da kažu da li se taj mesec poklapa sa mesecem rođenja njihove majke. Odgovor "Da" donosio je 5 evra, dok je "Ne" donosio ništa. Ponovo, učesnicima je rečeno da naučnici ne mogu proveriti istinitost odgovora.

Rezultati

Naučnici su uporedili verovatnoće dobitka (1 prema 8 u "igri uma" i bacanju novčića, te 1 prema 12 u lutrijskom zadatku) sa brojem "Da" odgovora kako bi izračunali procenat nepoštenih učesnika koji su slagali da bi dobili više novca. Generalno, bila je mala verovatnoća da neko "pobedi" u bilo kojem od tri zadatka — ali su u svim slučajevima "Da" odgovori bili znatno iznad očekivanih:

Igra uma: 32 odsto odgovora "Da" naspram očekivanih 12.5 posto.

Bacanje novčića: 22 odsto odgovora "Da" naspram očekivanih 12.5 odsto.

Lutrija: 50 posto odgovora "Da" naspram očekivanih 8.3 odsto.

Dakle, učesnici su često bili nepošteni, naročito u lutrijskom zadatku. Naučnici su potom primenili složeno statističko modeliranje da bi utvrdili verovatnoću da ista osoba vara u više različitih zadataka. Rezultati su pokazali jake, statistički značajne veze: ako je neko varao u prvom zadatku, postojala je velika verovatnoća da vara i u drugom i trećem.

Na primer:

Ako je neko bio nepošten u "igri uma“, verovatnoća da će biti nepošten i u bacanju novčića bila je 43,8 odsto.

Ako je bio pošten u "igri uma", verovatnoća da će varati u bacanju novčića bila je samo 6,3 posto.

Štaviše, doslednost u nepoštenju se zadržala čak i nakon skoro tri godine, u poslednjem zadatku.

Zanimljivo je i to da je tzv. mračni faktor ličnosti bio snažno povezan sa stalnim varanjem: što je veći bio taj faktor, to je veća bila verovatnoća da će osoba slagati u više zadataka.

Zaključak: Onaj ko jednom vara — verovatno će varati ponovo

Zbirno gledano, rezultati studije su bili kristalno jasni: nepošteno ponašanje je bilo vrlo dosledno kroz različite zadatke i kroz vreme. Osobe koje su jednom varale da bi dobile više novca, bile su vrlo sklone da to učine i ponovo. To sugeriše da nepoštenje nije slučajni ispad, već trajna crta ličnosti. Dakle, onaj ko vara jednom — verovatno će to činiti iznova i iznova.