Kafana kao mali muzej: Nosi naziv po Jugoslaviji i "živi, živi duh boemski" (FOTO)

Ipak, u moru zaborava i novih naziva ugostiteljskih objekata koja su zamenila ona koja se vezuju za Jugoslaviju – jedna kafana u centru Beograda s ponosom nosi naziv „SFRJ“.

Do nje vode stepenice, a ulazak u kafanu nostalgičare vraća u duh kada je vladalo bratstvo i jedinstvo.

Dragutin Đekić, vlasnik kafane, kaže za N1 da je, prilikom osnivanja, ideja bila da se ljudi opet spajaju kao nekada.

"Ideja je bila da se svi iz bivših republika okupe za jednim stolom. U staroj kafani, na prvobitnoj lokaciji, imali smo “sto zajednice” koji je bio izgraviran sa bivšim republikama i gradovima i tu je svako mogao da se pronađe mesto odakle dolazi", kaže Dragutin.

Kafana postoji od 2013. godine, najpre u Kraljevića Marka, a sada nadomak Brankovog mosta i Luke Beograd.

Karirani stolnjaci, kafaposlužena u fildžanima, različiti naglasci gostiju koji dolaze iz raznih krajeva bivše države, samo su jedan od utisaka kada uđete u ovu kafanu čiji miris i duh asociraju na staru Jugu.

Sada, kaže Dagutin, turistima iz raznih krajeva sveta ovo mesto postaje omiljeno pa tako rezervacije za sto obezbeđuju i pre dolaska.

"Sada se nalazimo na turističkoj mapi i kod nas dolaze namernici, ali i prolaznici", ističe.

Pored tradicionalne narodne, u kafani se pušta i ex YU pop i rok muzika.

Rekviziti i fotografije koje krase ovaj lokal, kaže vlasnik, kupljeni su na buvljacima, ali mnogo njih prikupljeno je zahvaljujući akcijama.

"Pravili smo akcije da ljudi donose predmete iz perioda Jugoslavije kako ih ne bi bacali i kako ne bi zavšili na deponiji. Onda bi nam donosili ovde u kafanu, a mi bismo ih počastili kafom, pićem ili kolačom. Donose nam ljudi i dan danas predmete, svakodnevno", kaže Dragutin.

Ističe i da su mnogi gosti upravo zbog ambijenta oduševljeni.

"Kafana je stvarno kao mali muzej. Od raznih slika, starih uređaja, telefona, šlemova, zastava, knjiga", navodi.

Generacijama koje ne pamte život u bivšoj Jugoslaviji, kaže Dragutin, još više je intesantno kada dođu u "SFRJ".

"Njima je zanimljivo jer oni ne pamte taj period i uvek se neko nađe tu ko im priča na tu temu i ko im objašnjava sam taj život i kako se živelo, kako su se ljudi družili", naglašava.

U kafani se svakodnevno mesi domaći hleb, služi vojnički pasulj, prebranac, baklava.

"Za doručak imamo domaće uštipke i proju. Taj nacionalni meni koji je bio i nekada, a i sada. Imamo dobar ribić u kajmaku, ćevape koji su možda i bolji od sarajevskih", neskroman je Dragutin.

Sa druge strane, navodi, nije lako danas držati kafanu, ali smatra da su uradili pravu stvar.

On i njegov kum, sa kojim je zajedno otvorio kafanu, od prvog dana funkcionišu besprekorno, i tome Dragutin pripisuje uspeh ove kako je naziva, dobre priče.

"Ima ljudi kojima nije legao komunizam u to vreme ali šta da radimo, oni ne svraćaju naravno", kaže kroz smeh.

Naš sagovornik imao je i poruku za kraj, koja je ujedno i natpis na uniformama konobara: "Živi, živi - duh boemski!"

Pogledajte galeriju sa fotografijama: