Kako da Madrid doživite kao lokalac - šta da vidite, gde da jedete

Njegov prvi susret sa španskom prestonicom dogodio se davne 1962. godine i, kako piše, nije bio nimalo idiličan.

„Jutra kada sam prvi put kročio u Madrid dočekao me je prizor koji je mogao da posluži kao uzor za jednu od Crnih slika Fransiska de Goje“, napisao je Stjuart u tekstu za britanski Metro.

Ulice su tada patrolirali pripadnici Građanske garde u crnim lakovanim trouglastim šeširima, slepi prodavci lutrije dozivali su prolaznike na trgu, dok su prosjaci tražili zaklon od nemilosrdnog letnjeg sunca na Puerta del Solu.

Ipak, upravo je taj prvi susret bio početak njegove dugogodišnje veze sa Madridom.

„To se pokazalo kao malo verovatan početak ljubavi prema gradu u kojem ću provesti 20 godina svog života“, prisetio se autor.

Danas, navodi Stjuart, Madrid svake godine poseti više od šest miliona stranih turista. Nekada je bio u senci španskih primorskih destinacija poput Kosta Brave i Koste del Sol, ali je danas jedna od najpoželjnijih evropskih metropola za gradski odmor.

Gde jesti kao lokalac

Ako želite da upoznate Madrid iz ugla njegovih stanovnika, Stjuart savetuje da počnete od hrane.

Centar grada prepun je barova i kafića, ali preporučuje da se umesto klasičnih restorana obiđu gradske pijace.

Čuveni Mercado de San Migel nudi odlična lokalna vina, sireve, suhomesnate proizvode i tapase, ali je gotovo uvek prepun turista.

Zbog toga autor preporučuje Merkado de San Anton u modernoj četvrti Čueka ili Merkado de la Sebada u živopisnoj La Latini, gde se i dalje okupljaju lokalni stanovnici i obavljaju svakodnevnu kupovinu.

Ljubiteljima lignji savetuje odlazak u restoran El Brillante, prekoputa železničke stanice Atoča.

Preporučuje da se naruči „mini de kalamares“, jer je veliki sendvič sa lignjama dovoljan za dve osobe.

Uz to upozorava i na jednu zanimljivu lokalnu tradiciju – konobari često glasno dovikuju porudžbine kuhinji preko cele sale.

Šetnja kroz istoriju Madrida

Stjuart ističe da je Madrid idealan grad za pešačenje, a da se najveći broj istorijskih znamenitosti može obići tokom dvočasovne šetnje.

Među mestima koja preporučuje nalaze se četvrt Los Austrias, sa najstarijim građevinama iz vremena habzburške dinastije, Kraljevska palata i trg Plaza Major.

Odavde se lako stiže do Barrio de las Letras, istorijske četvrti u kojoj su živeli pisci i pesnici španskog Zlatnog doba, uključujući i čuvenog dramaturga Feliksa Lopea de Vegu, čija kuća danas može da se obiđe.

Tokom letnjih meseci, od sredine juna do sredine septembra, autor preporučuje i posetu gradskoj oazi Madrid Río Park Beach, u četvrti Arganzuela.

Posetiocima su na raspolaganju plićaci, vodeni mlazevi i sistemi za rashlađivanje, a ulaz je potpuno besplatan.

Muzeji koje vredi posetiti

Iako smatra da je Muzej Prado nezaobilazna stanica i da je susret sa Velaskesovim remek-delom Male dvorske dame (Las Meninas) posebno iskustvo, Stjuart savetuje da se pažnja posveti i manje poznatim institucijama.

Jedna od njih je novootvorena Galerija kraljevskih kolekcija, izgrađena iznad reke Manzanares, koju opisuje kao primer arhitektonske smelosti po kojoj je Madrid poznat.

Preporučuje i Muzej romantizma, čije su prostorije ispunjene slikama, nameštajem i dekorativnim predmetima koji verno dočaravaju atmosferu romantizma i društva tog vremena.

Na njegovoj listi nalazi se i Museo Cerralbo, smešten u neobaroknoj palati iz 19. veka u blizini Trga Španije (Plaza de España), gde su slike i antikviteti ostali gotovo netaknuti još od vremena markiza od Seralba.

Ljubiteljima zanatstva preporučuje obilazak Kraljevske fabrike tapiserija, stare više od 300 godina. U njoj se i danas ručno izrađuju tapiserije i tepisi za istorijske građevine, kraljevske palate i katedrale, na razbojima koji su u upotrebi gotovo vek i po.

Restorani koje ne treba propustiti

Kada je reč o večeri, Stjuart predlaže posetu jednom od najneobičnijih šeri barova u Madridu "La Venencia", otvorenom još 1922. godine.

Kako navodi, enterijer gotovo da nije menjan od dana otvaranja, a kućna pravila strogo se poštuju – fotografisanje nije dozvoljeno, bakšiš će vam biti vraćen, a ako zatražite pivo ili vino, osoblje će vas ljubazno zamoliti da napustite lokal.

Jedan od njegovih omiljenih restorana je Hulijan de Tolosa (Julián de Tolosa), poznat po baskijskoj kuhinji, ističući da se ovde služe jednostavna jela pripremljena od vrhunskih namirnica.

Kako kaže, izbor na meniju je ograničen, ali čuleton na bifteku od rebara ili papričice pikiljo su verovatno najbolje što ste ikada probali.

Ljubiteljima vegetarijanske hrane savetuje restoran La Huerta de Tudela, gde većina povrća stiže iz španskog grada Tudele, poznatog kao bašta zemlje.

Na meniju dominiraju jela od celera, luka, krompira, paprika i pasulja.

Koktel za kraj

Stjuart smatra da posetu Madridu treba završiti u jednom od brojnih koktel barova po kojima je grad poznat.

Njegova prva preporuka je bar na krovu Círculo de Bellas Artes, odakle se pruža pogled na centar grada.

Od onih koji su na ulici, predlaže "opušteni" Lovo bar, poznat po pažljivo pripremljenim koktelima, kao i Rosi la Loca, inspirisana pričom Alisa u zemlji čuda, gde se zaštitni koktel služi u porcelanskoj glavi zmaja iz čijih nozdrva izlazi dim.

Za kraj preporučuje i terasu El Jardín de Diana, na krovu hotela Hayatt Centric, u srcu ulice Gran Via.

„Ovo jedinstveno mesto nudi vrhunske autorske koktele uz spektakularan pogled na jednu od najživljih madridskih avenija i predstavlja završetak putovanja koje nećete zaboraviti“, zaključio je Stjuart za britanski Metro.