Kaučsurfing (Couchsurfing), platforma za povezivanje turista sa onima koji ih ugošćavaju besplatno, za 20 godina je oformila globalnu zajednicu od 14 miliona ljudi u više od 200.000 gradova širom sveta, a samo u Srbiji ima 53.240 otvorenih korisničkih profila.
(Autorka teksta je Ljubica Erac, polaznica Letnje škole novinarstva N1)
Kaučsurfing je platforma koju su 2004. godine osnovali Kejsi Fenton, Danijel Hofer, Sebastijan le Tuan i Leonardo Basani da Silveira. U samom začetku ovaj sajt je bio mali, ali odvažni projekat za ljude koji su želeli da podele svoje domove sa strancima, putnicima namernicima, potpuno besplatno i iz dobre volje.
Svako može postati član kaučsurfing zajednice, jednostavnim i besplatnim otvaranjem profila na ovom sajtu, a ono što će zauzvrat dobiti jesu mogućnosti „hostinga“, „surfinga“ i „hengauta“, odnosno, možete odabrati da li ćete vi biti domaćini strancu u svom domu, da li ćete sami zatražiti smeštaj kod stranca u zemlji u koju želite da putujete, ili ćete se ponuditi samo kao društvo na piću putnicima željnim lokalnih priča i saveta za obilazak vašeg grada. U poslednjem slučaju lako postajete i vodič kroz grad i ambasador svoje zemlje, ali i prijatelj nekome iz drugačije kulture.
U pokušaju da nađemo odgovor na pitanje zašto popularnost ovog sajta ne jenjava već 20 godina, ovog leta smo razgovarali sa dva iskusna „kaučsurfera“: jedan dolazi u Srbiju iz Poljske, a drugi je Beograđanin koji rado ugošćava takve strance.
Tridesetdvogodišnji Poljak Marćin Sordil svoje slobodno vreme odmora odlučio je da provede upravo u obilasku balkanskih zemalja. Odmah smo ga pitali zašto baš ovaj region i zašto baš Srbija. Kako kaže: „U Poljskoj nam ne pada mnogo toga na pamet kada se pomene Beograd. Mnogima je prva i jedina asocijacija na Beograd – tamo je bio rat, bombardovanje. Nemamo mnogo putnika koji idu za Beograd, ali sam sa nekima od njih pričao i rekli su mi da je to grad sa najboljim žurkama. I to je to, ništa više od dobre žurke. Zato sam odlučio da obiđem sve balkanske zemlje i svojim očima vidim da to nije opasno, kao što neki ljudi misle. Dok šetam Beogradom osećam se bezbednije nego u mnogim zapadnoevropskim zemljama“.
Dodaje da je mnogo puta slušao o Srbiji u političkom smislu, da se govori o tome kako Srbija nije uvela sankcije Rusiji kao ostatak Evrope, a tu su onda i priče o tome kako Srbi „ne žele da ostave Kosovo na miru“. Problem koji naš sagovornik vidi u tome je „što ljudi koji te informacije pominju ne žele da idu dublje u priču, ne pitaju se zašto je sve to tako.“ Sordil je odlučio da proba da te predrasude prevaziđe.
U vode kaučsurfinga upuštao se postepeno. „Počeo sam da koristim ovaj sajt par meseci pre nego što je počeo kovid. Čuo sam da moraš imati reference da bi bio nečiji gost, pa sam prvo ugostio dve osobe iz Ukrajine i iz Poljske, i to je bilo divno iskustvo, jer volim da upoznajem različite ljude. Bilo je lako, jer sam mogao da budem na poslu prvi deo dana, a u drugom da upoznam nekoga iz različite kulture, drugačije zemlje“, priča za portal N1.
Naveo je da je nakon prvog hostinga ubrzo krenuo i na prvo solo putovanje, za početak ne tako daleko – u susednu Litvaniju. „U Viljnusu sam imao prvo „surfersko“ iskustvo. Bilo mi je odlično, jer se putovanje poklopilo i sa dočekom Nove godine. Zbog tako lepog iskustva, posle sam želeo da to ponovo doživim“, kaže mladi kaučsurfer.
Sordil nam skreće pažnju i na to da je jedna od tajni uspešnog kaučsurfinga i blagovremena organizacija i dogovor sa domaćinom. Zbog svog kasnog javljanja potencijalnom domaćinu, kaže da je često propuštao priliku da bude gost u nečijem domu.
I „surfing“ i „hosting“ imaju svoje čari: Prava „ekskluziva“
Mnogi kao jednu od najvećih prednosti ovakvog načina upoznavanja sveta navode mogućnost da izbliza i iz prve ruke osete lokalni kolorit određenog mesta. Kao neko ko je primljen u dom lokalca, umesto u hotelsku ili hostelsku sobu, imate ne samo prednost u uštedi novca, već i u bogatstvu tako jedinstvene prilike da upoznate meštana i njegov način života.
Mladi Poljak to potvrđuje: „Surfing je jako zanimljiv, jer vidite grad iz druge perspektive. Na primer, u Finskoj, u Helsinkiju, sa svojim hostom išao sam u divlju saunu, koju su napravili lokalci. Za nju ne možete naći pravila, putanju, nema je na gugl mapama, nego vas mora uputiti neko ko je sam već deo toga“. Pravu „ekskluzivu“ i luksuz za „surfere“ čine ovakve retkosti.
Pročitajte još:
Kao jedan od vrlo posvećenih hostova, to jest domaćina, Sordil izdvaja da mu je najzanimljivija odgovornost koju on u tim trenucima preuzima na sebe. „Tada postajem odgovoran da gostu pokažem grad. Ja uvek to vreme želim da provedem sa ljudima, i kada ugošćavam i kada sam gost. To je za mene najbitnije“, navodi.
Upoznati grad preko njegovih ljudi, čini se pravim načinom.
Italija, Francuska, Rusija, Australija, Nemačka, Gruzija – samo su neke od zemalja iz kojih su dolazili gosti beogradskog „kaučsurfera“ Đorđa Damjanovića.
„Počeo sam da koristim kaučsurfing 2021. godine, jer sam čuo za događaj gde se okupljaju kaučsurferi u Beogradu, a ja volim da vežbam strane jezike sa strancima. Shvatio sam da je to super način da se upoznaju razni ljudi, kao i da se putuje za malo novca“, navodi Damjanović.
On nas je podsetio i na neke specifičnosti kaučsurfing zajednice u Srbiji, a to su upravo pomenuta okupljanja, koja se organizuju najčešće na nedeljnom nivou u Beogradu i spajaju strance koji su se trenutno našli u Srbiji. Obično su to večernja opuštena druženja kada i lokalci i putnici imaju priliku da se okupe na jednom mestu i razmene svoja životna iskustva i čašu pića.
Gledište našeg sagovornika o strancima koji posećuju Srbiju je iskreno: „Srbija još uvek nije preterano popularna kod turista, zato je zanimljiva samo određenim ljudima. Ljudi koji koriste kaučsurfing nisu tipični turisti, nemaju puno novca, vole da upoznaju lokalce“.
Na pitanje kakva iskustva sa hostingom ima, sagovornik N1 kaže da su pozitivna. „Ono što ljudi moraju da razumeju je da je na samom početku potrebno pružiti veliko poverenje gostu, koga prvi put vidimo u životu, a koga primamo u svoj dom. Međutim, nisam imao nijedno loše iskustvo. Ljudi koji dolaze su velikom većinom iskusni putnici, neobični, inteligentni i puni razumevanja, zahvalni na tome što im neko pruža smeštaj besplatno“, naveo je Damjanović.
Kada govorimo o primanju uglavnom potpuno nepoznatih osoba u svoj dom, moramo govoriti i o obaveznom oprezu i mogućnosti da sebe dovedemo u rizičnu situaciju. Zato je savet korisnicima ove platforme da uvek dobro provere profile ljudi sa kojima razgovaraju i potraže ih i na drugim mrežama, ili iskoriste neku od metoda provere, kako bi sebi umanjili bilo kakve sumnje u prevaru i lažni profil. Ipak, ono što održava zajednicu kaučsurfera jeste dobra volja i spremnost za upoznavanje drugačijih ljudi širom sveta, pa se nakon preduzetih mera predostrožnosti treba otvoriti za novo životno iskustvo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare