Kako influenseri ubeđuju mlade muškarce da imaju problem – i na tome zarađuju

Studiju je vodila Ema Gruntvig Gram sa Univerziteta u Kopenhagenu u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Sidneju. Analizirano je 46 popularnih objava na platformama Instagram i TikTok.

Autori su otkrili da čak 72 odsto profila ima finansijsku korist od proizvoda koje promoviše. Iako iznose brojne medicinske tvrdnje o hormonima, muškosti i zdravlju muškaraca, nijedna objava nije ponudila dokaze za ono što prodaje, prenosi Index.hr.

"Muškost je ugrožena, influenseri nude rešenje"

Umesto toga, influenseri se oslanjaju na lične anegdote, fotografije bez majice i poruke koje igraju na strah kako bi muškarce podstakli na kupovinu testova i tretmana. Dve trećine objava sadržale su direktne linkove putem kojih su pratioci mogli da kupe testove, zakažu konsultacije u klinikama za testosteron ili iskoriste kodove za popust. Poruka tih profila vrlo je jednostavna: muškost je ugrožena, a oni nude rešenje.

Pritom se zanemaruje činjenica da masovno testiranje muškaraca na nizak nivo testosterona nema kliničko opravdanje i da sami tretmani mogu nositi ozbiljne zdravstvene rizike, piše Index.hr.

Trag novca i lažni autoritet

Od 46 analiziranih objava, njih 33 potekle su sa profila koji imaju direktnu finansijsku korist od prodaje proizvoda povezanih sa testosteronom. Neki influenseri vlasnici su wellness brendova koji prodaju testove direktno potrošačima. Drugi vode onlajn klinike za testosteron ili nude suplemente koji navodno podižu testosteron. Deo njih otvoreno navodi sponzorstva, uključujući i ona farmaceutskih kompanija, dok drugi koriste partnerske linkove koji im donose proviziju od svake prodaje.

Prodaja terapije testosteronom danas dostiže veoma visoke iznose, a promocija na društvenim mrežama podstiče interesovanje i potražnju. Mnogi influenseri koji objavljuju sadržaj o testosteronu predstavljaju se kao lekari.

Nema medicinskog opravdanja

Neki se opisuju kao stručnjaci za funkcionalnu medicinu ili hormone, dok se drugi nazivaju trenerima ili savetnicima za dugovečnost. Takva kombinacija titula može stvoriti utisak da postoji čvrst medicinski konsenzus, iako vodeće medicinske organizacije zapravo preporučuju znatno oprezniji pristup.

Posebno zabrinjava to što nijedna od tih objava ne pominje šta naučna istraživanja zapravo pokazuju. Nivoi testosterona prirodno opadaju sa godinama, a većina muškaraca sa izmerenim nižim vrednostima je zdrava i ne treba lečenje, navodi se.

Normalni nivoi testosterona značajno se razlikuju među muškarcima, u zavisnosti od uzrasta, genetike i načina života. Zbog toga masovno testiranje muškaraca bez jasnih simptoma nema medicinsko opravdanje.

Lične priče umesto nauke

Društvene mreže promenile su način na koji farmaceutski proizvodi dolaze do potrošača. Dok tradicionalno oglašavanje mora jasno da navodi rizike i podleže regulatornom nadzoru, marketing putem influensera deluje u sivoj zoni. Lična svedočanstva i objave o načinu života brišu granicu između zdravstvenog saveta i reklame.

Objave o testosteronu koriste vrlo promišljene metode ubeđivanja. Influenseri dele lične priče o umoru, slabijim rezultatima u teretani ili problemima u vezi, a zatim svoju transformaciju pripisuju terapiji testosteronom. Kada mišićavi lekar koji vodi onlajn kliniku podeli sopstveno iskustvo i kaže da mu je testosteron bio „nizak kao kod sedamdesetogodišnjaka“, pratioci u tome vide autentičnost, a ne reklamu.

Testiranje testosterona često se prikazuje kao čin osnaživanja i preuzimanja kontrole nad sopstvenim zdravljem. Jedan praktičar funkcionalne medicine poručio je pratiocima da se „zauzmu za sebe“ i ne dozvole lekarima da odbace njihove brige. Tako se retorika o osnaživanju pacijenata koristi za prodaju proizvoda. Fotografije telesnih transformacija nakon početka terapije služe kao vizuelni „dokaz“, koji je mnogima ubedljiviji od naučnih studija.

Stvarna cena i ozbiljni rizici

Posledice nisu samo finansijske. Prijavljeni rizici nadoknadne terapije testosteronom, kada se koristi bez jasne medicinske potrebe, uključuju kardiovaskularne probleme, neplodnost, akutno oštećenje bubrega, erektilnu disfunkciju i ginekomastiju. Bez temeljne kliničke procene muškarci mogu tražiti terapiju za simptome izazvane depresijom, stresom ili životnim navikama, koji bi se efikasnije rešavali na druge načine.

Prekomerna dijagnostika pretvara zdrave ljude u pacijente. Mnogi muškarci imaju nivoe testosterona ispod proseka, ali nemaju nikakve simptome. Samo testiranje i etiketiranje kao osobe sa „niskim testosteronom“ može negativno uticati na sliku o sebi i mentalnom zdravlju. Influenseri su prirodni proces starenja preoblikovali u zdravstveni problem koji, prema njihovim porukama, pogađa i muškarce u dvadesetim i tridesetim godinama, čime se drastično širi krug potencijalnih kupaca.

„Ovde se ne radi o zdravstvenom prosvećivanju, već o marketingu i širenju straha pod maskom medicinskog saveta“, izjavila je viša autorka studije Bruk Nikel sa Univerziteta u Sidneju. „Mladim, zdravim muškarcima govori se da su uobičajena iskustva poput umora ili promena libida znak da nešto medicinski nije u redu i da je testosteron rešenje.“

Koautor studije Rej Mojnahan dodao je: „Poput mnogih muškaraca, zgrožen sam takozvanom manosferom i tim iskrivljenim i lažnim prikazima muškosti, koji samo potkopavaju sposobnost muškaraca i dečaka da grade zrele i smislene ljudske odnose.“

Šta to znači za muškarce

Tržište "testosteronskih influensera" pokazuje zabrinjavajući trend: zdravstveni saveti vođeni profitom sve češće se pakuju kao osnaživanje, a prenose ih osobe koje se predstavljaju kao stručnjaci. Takav sadržaj dopire do mlađe publike putem platformi na kojima se klasična pravila oglašavanja teško sprovode. Medicinske titule mešaju se sa ličnim pričama na način koji kod publike guši svaku sumnju, prenosi Index.hr.

Zaključak za muškarce na društvenim mrežama vrlo je jednostavan. Kada neko ko finansijski zarađuje od proizvoda za testosteron tvrdi da nivo hormona određuje muškost – on nešto prodaje. Kada deli fotografije transformacije bez pominjanja rizika – nije transparentan.

Kada podstiče zaobilaženje mišljenja lekara uz poruku da se treba „zauzeti za sebe“ kupovinom njihovih testova, to nije osnaživanje već prodaja. Mišićava tela, samouverena svedočanstva i obećanja o „najboljoj verziji sebe“ deo su poslovnog modela koji zarađuje na muškim nesigurnostima. Prava briga za zdravlje ne dolazi uz kod za popust.