Video, koji traje svega 18 sekundi, prikazuje malu divlju mačku kako se sklupčala u hladu pustinjskog žbuna u njegovoj rodnoj Libiji. Gotovo deceniju kasnije potvrđeno je da je upravo taj snimak prvi zvanični dokaz da u Libiji živi peščana mačka, divlja vrsta mačke koja je podjednako neuhvatljiva koliko i simpatična, piše CNN.

Almuntasir, koji godinama fotografiše biljke i životinje širom severnoafričke zemlje, zapravo je odmah znao šta je snimio. Peščane mačke je i ranije viđao u Libiji, ali zbog njihove noćne aktivnosti nikada nije uspevao da ih zabeleži kamerom.

„Čim sam ugledao životinju, znao sam da je peščana mačka jer sam tu vrstu već viđao noću“, rekao je Almuntasir za CNN.

„Međutim, nikada nisam uspeo da je fotografišem jer nisam imao odgovarajuću opremu za noćno fotografisanje niti foto-zamke.“

Almuntasir je pretpostavio da su ove sitne pustinjske mačke, koje narastu do najviše 57 centimetara i teže oko 3,5 kilograma, već odavno zabeležene u njegovoj zemlji.

Međutim, iako su postojali pojedinačni izveštaji još od sredine prošlog veka, peščana mačka (Felis margarita) nikada nije bila zvanično potvrđena kao autohtona vrsta u Libiji, rekao je za CNN Firas Hajder, stručnjak za male mesoždere severne Afrike. Umesto toga, ova vrsta uglavnom je povezivana sa delovima Sahare u Maroku i drugim zemljama severne Afrike, kao i sa jugozapadnom i centralnom Azijom.

Zato je Hajder bio šokiran kada je nekoliko nedelja nakon objavljivanja snimka kontaktirao Almuntasira, a fotograf mu gotovo usput potvrdio da je - baš kao što piše u naslovu videa - „peščana mačka u Libiji“ zaista snimljena u oblasti Al-Hamada al-Hamra u Libijskoj pustinji, nedaleko od granice sa Tunisom.

„Rekao sam mu: 'Ne!'“, kroz smeh se priseća Hajder, ekolog za divlje životinje i regionalni koordinator za severnu Afriku u organizaciji African Small Carnivore Research Initiatives, koja deluje pri Univerzitetu Sol Platje u Južnoafričkoj Republici.

„Rekao sam mu: 'Za tebe je to normalno, ali za nas nije.' Bio je iznenađen. Pitao me je: 'Jesi li siguran?', a ja sam odgovorio: 'Da, ovo je prvi zvanični dokaz.'“

Lov na „duhove“

Njih dvojica su potom udružili snage i narednih osam godina prikupljali dokumentovane podatke o peščanim mačkama, ali i saharskim prugastim tvorovima u Libiji.

Rezultat tog rada bio je naučni rad „Ponovno otkrivanje pustinjskih duhova“, objavljen u februaru ove godine u časopisu Journal of Arid Environments.

U istraživanju je učestvovalo sedam naučnika. Hajder je koordinisao projekat na daljinu i naučio Almuntasira kako da beleži GPS koordinate mesta na kojima su primećene peščane mačke, dok je fotograf zajedno sa lokalnim vodičima tragao za životinjama i posmatrao ih u prirodi.

Almuntasir je ubrzo shvatio da će to biti „izuzetno težak zadatak“.

Peščane mačke uglavnom love noću, hraneći se glodarima i gmizavcima. Izuzetno su vešte u kopanju, pa najtopliji deo dana provode u podzemnim jazbinama. Poznato je i da zakopavaju izmet, ali i ostatke plena koje kasnije pojedu. Pošto u pustinji vode gotovo da nema, potrebnu vlagu dobijaju gotovo isključivo iz krvi svog plena.

Ove mačke prelaze ogromne razdaljine, a vetar brzo briše njihove tragove u pesku. Njihovo prirodno kamuflirano krzno dodatno otežava njihovo uočavanje, zbog čega su veoma slabo istražene. Tek 2017. godine prvi put su u prirodi fotografisana mladunčad ove vrste.

Tri mala mačeta tada je u žbunu marokanske pustinje pronašao dr Gregori Breton, direktor francuskog ogranka međunarodne organizacije Panthera, koja se bavi zaštitom divljih mačaka. Fotografije su ubrzo postale viralne.

I dalje mnogo nepoznanica

Upornost se ipak isplatila. Almuntasir je lično zabeležio 24 od ukupno 36 opažanja peščanih mačaka u istraživanju.

Ukupno su registrovane na 13 lokacija širom libijske Sahare, uglavnom na jugozapadu zemlje, što ukazuje da bi taj region mogao biti jedno od najvažnijih staništa ove vrste.

Ipak, autori studije naglašavaju da postoje „velike praznine u znanju“ i da bi njihovo popunjavanje moglo biti ključno kako peščane mačke zaista ne bi postale „pustinjski duhovi“ u Libiji i šire.

Iako se ova vrsta trenutno na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) vodi kao vrsta koja nije ugrožena, pojedini naučnici smatraju da bi tu procenu trebalo preispitati.

Dr Gregori Breton, koautor istraživanja o peščanim mačkama u Maroku iz 2023. godine, rekao je za CNN da bi one mogle biti mnogo ugroženije nego što se ranije mislilo zbog velikih teritorija koje nastanjuju, ograničenih resursa i veoma osetljivog pustinjskog ekosistema. On je dodao da su zabeleženi slučajevi hvatanja ovih životinja radi ilegalne trgovine kućnim ljubimcima.

Hajder deli tu zabrinutost, posebno kada je reč o klimatskim promenama.

Male zveri poput peščane mačke veoma su osetljive na porast temperature i mogu predstavljati svojevrsni „indikator“ klimatskih promena.

„Ako želite da znate da li je neko stanište u dobrom stanju, proučavajte male mesoždere“, rekao je Hajder, koji smatra da su klimatske promene možda već doprinele smanjenju brojnosti peščanih mačaka.

Posmatranja u Libiji dodatno su potvrdila njegove bojazni.

Tokom terenskog rada Almuntasir je video kako se peščane mačke prodaju na lokalnim pijacama, najčešće kao kućni ljubimci, dok Hajder kaže da je razgovarao i sa lovcima koji ih ubijaju zbog mesa.

Za Hajdera je to još jedan razlog da nastavi da podiže svest o značaju malih afričkih mesoždera – od karakala do fenek lisica.

On smatra da nedovoljno poznavanje ovih životinja među ljudima podstiče sukobe između ljudi i divljih zveri, čime se bavio i u ranijim istraživanjima o negativnoj slici egipatske lasice na društvenim mrežama.

„Za mene je to izazov“, kaže Hajder.

„Osećam da moram da promenim način razmišljanja ljudi.“