Evropska komisija je objavila predlog izmene direktive o medu, glavnog propisa koji uređuje prodaju te namirnice u Evropi.
Nnajnovije istraživanje tržišnih inspekcija u EU je pokazalo kako velikih 43 odsto uzoraka meda uzetih u evropskim supermarketima u 2021. i 2022. sadrži šećerni sirup.
Dalje, od 123 stranih firmi koje izvoze med na tržište EU, njih 70 su sadržali šećerni sirup. Najviše tih uvoznika, njih 20, je iz Kine, dok su ostali iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske.
Pčelar i član zadruge Pčelarstvo online Antun Karlović kaže za N1info.hr da je zadruga na te probleme upozoravala još prilikom ulaska Hrvatske u EU.
“Falsifikatori su uvek ispred industrije meda. I laboratorije koje kontrolišu, kaskaju. Najčešće se u medu traži voćni šećer, industrijski šećer jer to nije prirodno i to je najlakše otkriti. No, falsikatori su korak ispred zakona i laboratorija.”
Da li kupac može da prepozna pravi med u odnosu na lažni?
Karlović ističe da je to vrlo teško, ali nekoliko načina postoji.
“Što se tiče kupaca, najlakše je proceniti po izgledu. Naime, med po sebi nije i ne može biti toliko čist da bude proziran i sjajan, kao što često vidimo u prodavnicama u teglama. Neki med se vrlo brzo kristališe pa je nelogično videti datum punjenja pre godinu i po, a on je još tečnom stanju.”
Takođe, ističe da kristalizacija mora da bude ravnomerna kad se primi tegla. “Ako je med kao voda, znači da je bila manipulacija ili je filtriran. Naime, i dodatna obrada ga može uništiti”, objašnjava Karlović.
Na pitanje jesu li direktna kupovina od proizvođača na placu garancija kvalitete, pčelar odgovara:
“Ni to ne mora da bude garanacija. Deklaracije su često pisane da se zadovolji zakon. Naprimer, često se spominje domaći med. Šta je to? To ne postoji. Pa niste ga kuvali na šporetu. Prema definiciji, med proizvodi samo pčela, kao i vosak. Vosak koji kupujete u prodavnicama je parafin. Isto tako ušećereni med – nije ušećeren nego kristaliziran. Kaže se da med nema rok upotrebe, ali od datuma punjenja zakonski se preporučuje dve godine jer je hidroskopan (privlači vlagu) i pčelar ne može da garantuje u kakvim će se uslovima čuvati.”
Ako postoji prelaz, znači da je med u fazi kristalizacije. U fazi polukristalizacije to može biti opasno po med, odnosno može doći do kvarenja meda.
Znakovi čistog meda
Čisti med mora da ima glatku teksturu bez grudvica i bez oštrih kristala.
Važna je i deklaracija koja obavezno mora da sadrži ime, prezime i kontakt proizvođača kao i neke dodatne oznake koje su signal proizvođačima, a ne kupcima.
Ako kapnete med u čašu s vodom, ne sme se razmutiti već samo pasti na dno. To je posebno kod bagrema.
Kad se med pretače, kad je još tekući, mora na kraju da ima zavijutke, poput kravljeg izmeta, precizan je Karlović, a ne da se razlije kao sirup. Što je taj segment bolji, to je med kvalitetniji.
Napominje na kraju da je zabluda da se med čuva u frižideru. Čuva se i na 25°C, a ako stoji u prostoriji u kojoj je između 10 i 20°C, počeće sa kristalizacijom.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!