Kako uskladiti trening sa ličnošću: Nauka otkriva put do motivacije i boljih rezultata

Učiniti vežbanje zabavnim je svojevrsni "sveti gral" za mnoge ljude koji nikako ne mogu da pronađu motivaciju da treniraju.

Ali umesto da se prisiljavate da zavolite trčanje ili čas u teretani koji ste jednom pohađali, rešenje može biti mnogo jednostavnije - samo uskladite trening sa svojim tipom ličnosti, pokazuje studija objavljena u utorak u časopisu Frontiers in Psychology, a prenosi CNN.

Razlog je taj što ljudi sa različitim osobinama ličnosti uživaju u različitim vrstama fizičke aktivnosti, otkriva studija.

Ekstrovertniji ljudi, na primer, više vole intenzivne treninge u društvu, poput timskih sportova, dok su osobe koje postižu visoke rezultate na skali „neuroticizma” (mera emocionalne nestabilnosti) više volele privatne treninge bez publike, uz kratke pauze.

Što se tiče onih sa izraženom savesnošću, oni su „češće imali zaokruženu fizičku spremnost… i mislimo da je to zato što su savesni pojedinci vođeni činjenicom da je vežbanje dobro za njih”, rekla je koautorka studije, Flaminija Ronka, vanredna profesorka nauke o vežbanju na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

„Ličnost određuje kojim intenzitetima i oblicima vežbanja smo skloni. Ako to shvatimo, možemo napraviti prvi korak ka uključivanju u fizičku aktivnost kod onih koji su neaktivni”, rekla je Ronka za CNN.

Ova otkrića imaju važan značaj za podsticanje većeg broja ljudi da vežbaju, posebno ako se zna da samo 22,5% odraslih i 19% adolescenata u svetu uspeva da dostigne preporučenih 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Fokusiranjem na tipove ličnosti, zdravstveni radnici bi mogli da ponude „personalizovaniji pristup vežbanju”, kaže profesor na Državnom univerzitetu Floride, Angelina Sutin, koja proučava veze između ličnosti i zdravlja, a nije učestvovala u studiji.

„Obično ljudima samo kažemo da vežbaju i poručimo: ‘Znamo da je intervalni trening visokog intenziteta dobar za vas, pa to treba da radite’”, rekla je.

„Ali za ljude sa izraženim neuroticizmom, oni to neće raditi, a znamo da vežbanje niskog intenziteta takođe može biti korisno. Ako znamo da neko ima visok neuroticizam, preporuka za takvu vrstu vežbanja povećava verovatnoću da će se uključiti u njega.”

Važno je i da se osobine ličnosti međusobno prepliću, dodaje Ronka. Neki ljudi imaju visok rezultat i na neuroticizmu i na savesnosti, što znači da im vežbanje može izazivati anksioznost, ali će ga verovatno ipak praktikovati jer znaju da je dobro za njih.

Da bi došli do zaključaka, Ronka i Koledž u Londonu uputili su 132 učesnika, uzrasta između 25 i 51 godine, da popune upitnik o svojim osobinama ličnosti.

Studija je koristila široko prihvaćen model koji opisuje ličnost kroz pet dimenzija — ekstroverziju, neuroticizam, saradljivost, otvorenost i savesnost.

„Osobine ličnosti su samo opisi načina na koji se ljudi ponašaju u određenim situacijama”, rekao je Pol Burges, profesor neuronauke na UCL-u, koautor studije.

„A način na koji se ljudi ponašaju u situacijama u velikoj meri zavisi od sposobnosti mozga - šta primećuju, na šta obraćaju pažnju, šta pamte i koliko brzo reaguju.”

Istraživači su potom sproveli fitnes testove i nasumično podelili učesnike u dve grupe. Jedna grupa je dobila osmonedeljni plan vožnje bicikla i vežbi snage, dok je kontrolna grupa radila samo po 10 minuta istezanja nedeljno. Od 132 učesnika, 86 ih je završilo testiranja pre i posle programa.

Tim je otkrio da je, iako se fizička spremnost poboljšala kod svih koji su završili program, postojala jasna razlika u uživanju u vežbama. Ekstroverti su uživali u zahtevnijim testovima u laboratoriji, dok su neurotičniji učesnici više voleli lakše treninge kod kuće.

Osobine ličnosti su takođe uticale na to kako je vežbanje smanjivalo stres. Ljudi sa izraženim neuroticizmom imali su značajno smanjenje samoprijavljenog stresa, više nego bilo koja druga grupa, pokazuje studija.

„Oni koji bi najviše imali koristi od smanjenja stresa su upravo oni kod kojih smo i zabeležili pad stresa posle osam nedelja vežbanja”, rekla je Ronka. „I mislim da je to veoma snažna poruka.”

S obzirom na mnoge benefite vežbanja, uključujući i smanjenje stresa, Ronka i Burges se nadaju da će njihovi nalazi ohrabriti ljude da pronađu alternativne načine fizičke aktivnosti, van tradicionalnih treninga koji im možda ne prijaju.

„Postoji opasnost da fokus previše ode na takmičarske sportove i ozbiljno bavljenje njima, u trenutku kada mladi ljudi imaju sve više obaveza”, rekao je Burges.

„Mnoge ličnosti se ne snalaze dobro u takvim situacijama i to im je vrlo stresno.”