Kamen koji je Rumunki decenijama služio kao držač vrata - vredi više od milion dolara

Jedna žena je u koritu potoka na jugoistoku Rumunije pronašla kamen težak 3,5 kilograma, donela ga kući i koristila kao držač vrata, piše ScienceAlert.

Ispostavilo se da je njen pronalazak jedan od najvećih netaknutih komada ćilibara na svetu, prema izveštaju lista El Pais.

Vrednost? Negde oko milion evra – približno 1,1 milion američkih dolara.

U Rumuniji se delovi ćilibara mogu naći oko sela Kolci, u peščaru sa obala reke Buzau, gde se ćilibar kopa još od 1920-ih.

Poznat kao rumunit (rumanite), ovaj ćilibar je čuven i cenjen zbog širokog spektra dubokih, crvenkastih nijansi.

Starija žena koja je pronašla ovaj konkretni grumen rumunita živela je u Kolciju.

Pošto je služio kao držač za vrata, nisu ga primetili čak ni kradljivci nakita koji su jednom opljačkali kuću.

Nakon što je žena umrla 1991. godine, rođak koji je nasledio njen dom posumnjao je da bi držač vrata mogao biti više nego što na prvi pogled deluje.

Kada je saznao šta ima, prodao je ćilibar rumunskoj državi, koja je zatim angažovala stručnjake iz Muzeja istorije u Krakovu u Poljskoj da ga procene.

Prema tim stručnjacima, ćilibar je verovatno star oko 38 do 70 miliona godina.

„Njegovo otkriće ima veliki značaj, i na naučnom i na muzejskom nivou“, rekao je za El Pais Danijel Kostaće (Daniel Costache), direktor Pokrajinskog muzeja u Buzauu.

Klasifikovan kao nacionalno blago Rumunije, ovaj grumen se od 2022. godine nalazi u Pokrajinskom muzeju u Buzauu – okrugu u kojem je relikvija pronađena.

Otkriće podseća na slučaj čoveka iz Mičigena koji je veliki kamen držao kao držač vrata, da bi decenijama kasnije saznao da zapravo koristi meteorit vredan 100.000 dolara.

Ni komad ćilibara vredan preko milion dolara nije loš „ulov“. Samo zamislite koliko biste držača vrata mogli da kupite.

Ćilibar je smola drveća stara milionima godina. Vremenom se ova veoma viskozna supstanca fosilizuje u tvrd, toplo obojen materijal koji je široko prepoznat kao dragi kamen.

Na površini, smola drveća može delovati kao lepljiva klopka i sačuvati izuzetno očuvane primerke beskičmenjaka, koje možemo proučavati milionima godina kasnije.

Iako je prilično čest na severnoj hemisferi, ćilibar je na južnoj polovini planete otkrivan samo povremeno.

Neverovatan ćilibar star 112 miliona godina, nedavno pronađen u kamenolomu Genoveva u Ekvadoru, sačuvao je najmanje pet redova insekata, uključujući različite vrste muva, jednu gljivarsku zlaticu (bubu), ose i jednu tularu (caddisfly).

Sačuvao je i tragove aktivnosti paukova, u vidu fragmenta paučine. Način na koji su niti raspoređene sugeriše da je mreža možda građena u stilu modernih paukova tkalaca kružnih mreža (orb-weavers), iako nema lepljive kapljice tipične za takve mreže.