Kolumbija planira da istrebi Eskobarove nilske konje: Zaštita ekosistema ili okrutna mera?

Ministarka zaštite životne sredine Irene Velez rekla je da su prethodne metode kontrole njihove populacije bile skupe i neuspešne, uključujući kastraciju nekih životinja ili njihovo premeštanje u zoološke vrtove. Velez je navela da bi do 80 nilskih konja moglo biti obuhvaćeno ovom merom. Nije precizirala kada će odstrel početi, prenosi CNN.

„Ako to ne uradimo, nećemo moći da kontrolišemo populaciju“, rekla je Velez. „Moramo da preduzmemo ovu akciju kako bismo očuvali naše ekosisteme.“

Kolumbija je jedina zemlja van Afrike sa divljom populacijom nilskih konja. Oni potiču od četiri jedinke koje je Eskobar doveo u zemlju osamdesetih godina, kada je gradio privatni zoološki vrt na imanju Hacienda Napoles, ogromnom ranču u dolini reke Magdalene sa privatnom pistom koja je služila kao njegovo seosko utočište.

Studija Nacionalnog univerziteta Kolumbije procenila je da je oko 170 nilskih konja slobodno lutalo zemljom 2022. godine.

U poslednje vreme, nilski konji su primećeni u oblastima koje su udaljene više od 100 kilometara severno od ranča.

Ekološke vlasti u Kolumbiji navode da ovi sisari predstavljaju pretnju za meštane koji su ih susretali na farmama i u rekama. Takođe se nadmeću za hranu i prostor sa lokalnim vrstama poput rečnih lamantina.

Uprkos izazovima, nilski konji su postali i turistička atrakcija, pa stanovnici sela oko imanja Hacienda Napoles organizuju ture posmatranja i prodaju suvenire sa motivima nilskih konja.

Oni su i jedna od glavnih atrakcija na ranču Napoles, koji je zaplenila kolumbijska vlada prilikom oduzimanja Eskobarove imovine. Danas funkcioniše kao tematski park sa bazenima, vodenim toboganima i zoološkim vrtom koji uključuje još nekoliko afričkih vrsta.

Aktivisti za zaštitu životinja u Kolumbiji dugo se protive predlozima da se nilski konji ubijaju, tvrdeći da zaslužuju da žive. Kažu da rešavanje problema nasiljem šalje lošu poruku u zemlji koja je prošla kroz decenije unutrašnjih sukoba.

Andrea Padilja, senatorka i aktivistkinja za prava životinja koja je pomogla u izradi zakona protiv borbi bikova u Kolumbiji, opisala je plan odstrela kao „okrutnu“ odluku i optužila vlasti da pokušavaju da izaberu lakši put.

„Ubistva i masakri nikada neće biti prihvatljivi“, napisala je Padilja na mreži X. „Ovo su zdrava bića koja su žrtve nemara“ državnih institucija.

Tokom proteklih 12 godina, kroz tri predsedničke administracije, Kolumbija je pokušavala da kastrira deo nilskih konja kako bi smanjila njihovu populaciju.

Međutim, te inicijative imale su ograničen domet zbog visokih troškova hvatanja opasnih životinja i izvođenja operacija.

Pošto kolumbijski nilski konji potiču iz ograničenog genetskog fonda i mogli bi nositi bolesti, njihov povratak u prirodno stanište u Africi smatra se neizvodljivim.