Majčina blizina bebama je važnija od hrane

Fizička i emocionalna veza između majke i bebe nije važna samo za regulisanje njenog fiziološkog stanja, već je ključna i za bebin emocionalni, psihološki i intelektualni razvoj, piše Jelena Stanković iz Centra za prirodno roditeljstvo, prenosi miss7mama.24sata.hr.

Svi znamo da male bebe ne tolerišu odlaganje u zadovoljavanju svojih potreba. Plaču, viču, tužno urlaju, privlače pažnju na sve načine i znaju da ne bi dobili ono što im je zaista potrebno u tom trenutku.

Ali da li ste znali da pored primarnih potreba o kojima se mnogo govori, kao što su potreba za hranom i snom, postoje i one koje su manje opipljive, ali fiziološki podjednako važne?
Potreba za nežnošću, dodirom, fizičkim kontaktom, majčinim prisustvom je neophodna za opstanak i potpuni razvoj bebe.

Nažalost, tek je nedavno postalo popularno saznanje da fizička i emocionalna veza između majke i bebe nije važna samo za regulisanje njenog fiziološkog stanja, već je ključna i za emocionalni, psihološki i intelektualni razvoj bebe.

Mamino fizičko prisustvo smiruje bebin otkucaj srca, usporava i produbljuje njegovo disanje, ispunjava bebino telo osećajem mira, udobnosti i sigurnosti. Upravo taj osećaj sigurnosti, blažene napuštenosti i poverenja je ključan za formiranje emocionalno i psihološki stabilne odrasle osobe.

Zadovoljavajući primarne emocionalne potrebe bebe, majka hrani dete osećajem sigurnosti i spokoja - beba apsorbuje ovo stanje i ono vremenom postaje njen doživotni deo.

Kroz roditeljsko milovanje, grljenje, masažu i dodirivanje, bebe polako upoznaju svoje telo.

Fizička bliskost i kontakt koža na kožu su toliko važni upravo zato što pomažu bebama da „osvoje“ svoja tela i počnu da se osećaju „dobro u svojoj koži“.

Četvrtu trimestar - mama i beba su spojene, njihove potrebe su isprepletene

U periodu intenzivnog vezivanja koje sledi odmah nakon rođenja, bebi je teško da razlikuje gde se ono završava, a mama počinje.

Ovaj period se često naziva četvrtim tromesečjem trudnoće - mama i beba su stopljene, a njihove potrebe su isprepletene. U tom periodu, nežnost, telesna toplina i bliskost su važniji nego sama hrana.

Puštanje bebe da plače protivi se roditeljskom instinktu

Jedan od najživopisnijih primera koji opisuju ovaj fenomen je poznati eksperiment psihologa H. F. Harloua izveden na rezus majmunima.
Kada je malim majmunima ponuđen izbor između dve limene majke - jedne koja je nudila hranu i druge koja je pružala toplinu, mali majmuni su bez izuzetka izabrali drugu.

Komad meke tkanine postavljen na vrh limene „mame“ bio im je toliko važan jer je replicirao jedan od ključnih elemenata neophodnih za normalan razvoj - toplinu i mekoću maminog krzna. Dok su trčali da uzmu hranu od prve mame, ceo dan su se motali oko druge mame, pokušavajući da probude njeno interesovanje.

Kad god bi se uplašili, bežali su od svoje „meke“ mame, nadajući se da će im njena toplina i mekoća pomoći da regulišu napetost i stres. Majmuni koji su bili lišeni kontakta sa majkom - koji nikada nisu osetili majčinu bliskost i nežnost, izrastali su u socijalno neprilagođene jedinke.

Pošto je glavni odnos - onaj između majke i mladunčeta - po čijem modelu se formiraju svi ostali - propao, mladi majmuni nisu dobili neophodne alate koji bi im omogućili da normalno društveno funkcionišu. Bili su agresivni, uplašeni i nisu mogli da uspostave bilo kakav kontakt. Ignorisanje deteta je opasnije od fizičkog zlostavljanja.

Odnos sa roditeljima nam daje obrazac za sve što dolazi

Ovaj primer možemo posmatrati kao zanimljiv eksperiment u razvojnoj psihologiji, ali on takođe govori dublju priču. Odnos sa roditeljima nam daje obrazac koji ćemo instinktivno nositi u svim budućim odnosima. Mama i tata nas uče kako da volimo, kako da izražavamo emocije; od njih učimo šta znači biti srećan, tužan, ljut – oni su naš vodič i naš putokaz. Ono što kažu, ne kažu i pokažu ostaje deo nas.

Da bismo bili najbolji mogući roditelji svojoj deci, važno je da postanemo svesni svojih obrazaca ponašanja, da odlučimo šta želimo da prenesemo dalje, a šta želimo da promenimo.

Važno je da razumemo razvojne faze dece, da pokušamo da se povežemo sa mislima i osećanjima naše dece, da se stavimo u njihovu kožu, čak i kada to deluje veoma teško.