Psihološkinja: Histerične proslave nisu jedini način slavlja, Šapić šalje manipulativne poruke

„Poruka da je doček nebezbedan je i iracionalna. Nije u skladu sa sadašnjim trenutkom u poređenju sa prošlom godinom kada se dešavala neposredno posle tragedije ili kada se utakmica dešavala neposredno posle masakra u Ribnikaru. Iracionalna u smislu da je manipulativna, ljude dovodi u još veću konfuziju. Ako stvaramo konfuziju u narodu i onda tom konfuzijom manipulišemo, neko jeste nebezbedan. Neki politički establišment ima razloga da se oseća nebezbedno“, kazala je psihološkinja.

Upitana zašto vlast ne želi privid normalnosti i u Beogradu, kao u nekim drugim gradovima, sagovornica Novog dana podseća na mantru „blokaderi su krivi za sve“.

„Poruka je manipulativna jer daje stalni, neprestani doživljaj anksioznosti i nesigurnosti koji može da rezultuje time da se ljudi smire, primire, odustanu od nekih rizičnih akcija, što u ovom trenutku vlasti više odgovara nego da pokažu da je sve normalno“, objasnila je.

Govoreći o značaju slavlja, psihološkinja ističe da proslave imaju veliko značenje u psihologiji jer predstavljaju nagrađivanje nekog uspeha, faze u životu kada određujemo do koje faze smo došli i kuda idemo dalje.

„U životu naša čaša je uvek pola puna ili pola prazna i uvek imamo razloga da onu polovinu koju imamo proslavimo“, dodala je.

Govoreći o godini koja je za nama, psihološkinja je kazala da su se desile vredne stvari koje su inicirane od strane tragičnog događaja. Prema njenim rečima, to je ekspanzija nove energije u psihološkom smislu.

„Gde autentična energija i potraga za istinom i pravdom je aktivirala i ljude koji gledaju i režimske programe. Studenti su pokrenuli lavinu koja je nezaustavljiva i da treba stati na ovoj tačci i reći ‚veliki napredak je napravljen‘“, istakla je Banić.

Praznici i vreme kada rezimiramo svoj život

Govoreći o onima koji se dvoume da li u ovom trenutku treba slaviti, psihološkinja kaže da oko, pre i posle Nove godine i praznika uvek postoje strahovi bez obzira na društvenu situaciju i da tada najviše ljudi dolazi na psihoterapiju. Kako kaže, u tom periodu najviše razmišljamo o smislu svog života, a praznici su vreme kada rezimiramo sopstveni život.

„To jesu vremena kada možemo da se zapitamo na koju ćemo dalje stranu. Mislim da je svetlo upaljeno i da više ne možemo da biramo stranu, to jeste razlog da osećamo satisfakciju i konačno desilo se“, kazala je.

Postoje i ljudi koji osećaju gržu savesti što slave dok je realnost sumorna.

"Zastanite na pola puta, odmorite - pa do vrha"

Banić objašnjava da postoji još jedna psihološki aspekt slavlja jer ono predstavlja pokretanje životne energije neurotransmitorima dopamina koji aktiviraju motivaciju

„Ako ne zastanemo i ne proslavimo, nećemo imati energije da iznesemo stenu uz brdo. Psihologija Sizifa je luzerska psihologija jer Sizif misli da može da iznese stenu do vrha bez zaustavljanja. Psihoterapeutska poruka je - zastanite na pola puta, odmorite pa do vrha. Slavlje može da energizuje i doprinese da svi zajedno ovaj proces promene u društvu izguramo do vrha“, poručila je psihološkinja.

Kada su u pitanju građani koji osećaju pritisak da moraju da se raduju i slave, iako se ne osećaju tako, ona kaže da takvu crno-belu psihologiju vlast pokušava da nam nametne, a da postoji hiljadu načina kako se nešto može proslaviti.

„Histerične proslave koje su bile tradicija u Beogradu nisu jedini način da se proslavi ono što je bio evidentan napredak u prošloj godini“, zaključila je psihološkinja.