Velemajstor Goran pravi mašine za slatkiše, a i čokoladne longplejke koje se slušaju, pa pojedu (FOTO/VIDEO)

Na 50 metara od autoputa Beograd-Niš paralelna ulica Radnička, a u njoj dom i proizvodna hala radnika, majstora, inženjera i projektanta Gorana Spasojevića. Tu su saradnici, supruga, jedan od trojice sinova. Gazda Goran za strugom obrađuje metal, a žena u kuhinji privodi kraju pripreme za nadolazeću krsnu slavu. Prave podužu pauzu da proćaskaju sa reporterom portala N1. 

"Od 1989. godine do danas sam proizveo mnogo toga. Prvi posao je bio metalni nameštaj. Posle par godina usvojio sam izradu mašine za proizvodnju boja i lakova, pa liniju za kartonažu. Sa kolegom Mladenom Novićevićem iz Rače sam 1999. godine uradio prvi mlin za čokoladu. To je rađeno za poznatu kragujevačku poslastičarnicu "Srce". Posle te mašine sam napravio liniju za proizvodnju slatkiša za firmu "Gold-pack" iz Mladenovca. Uspešna saradnja sa njima traje punih 26 godina", rekao je za portal N1 Goran Spasojević, vlasnik mašinske radionice "Roda" iz Lapova.

Taj posao sa mladenovačkim preduzećem bila mu je "odskočna daska" za nove poslovne ideje i poduhvate. Od mašine koja je za dan mogla da napravi 500 kilograma čokoladnih proizvoda u firmi u Mladenovcu, do osam kompletnih linija za slatkiše koje rade 15 do 18 tona tona za 24 sata u istom preduzeću. Čokoladni kremovi u kanticama, krem bananice, napolitanke, praline, euro blokovi, čoko barovi...   

"Od konstrukcije, preko proizvodnje, montaže i ponekad održavanja linije za konditorske proizvode je posao mojih saradnika i mene. Upravo radimo na proizvodnji linije za napolitanke za veliku firmu. U našem asortimanu bile su i fontane čokolade, posebni stalci za mladenačke torte ", dodaje Goran.

Zanimanje za metalne konstrukcije Spasojević "vuče" iz ranog detinjstva jer je pre šest decenija njegov otac Rodoljub otvorio radionicu za bravariju "Roda". Goran se svuda "motao", zagledao, upitkivao. Otac se bavio čistom bravarijom a sin nastavio i došao, od prostijih do složenijih mašina. 

Ovom diplomiranom mašinskom inženjeru i kolegi ništa nije promaklo na raznim sajmovima procesne opreme, pa su zanatske finese "pozajmljivali" od renomiranih preduzeća koja su se predstavljala svuda po Evropi. Omiljen im je bio Sajam tehnike u Minhenu. Shvatili su da se mašine za boje i lakove malo razlikuju od linija za čokoladu. Tamo su pokupili najvažnije "cake". 

"Kada smo to novo-uvezeno znanje primenili na probne mašine i testirali tu našu  čokoladu, bili smo oduševljeni, Mladen Novićević i ja. Tako je sve počelo pa i naše ambicije da radimo procesne linije za konditorske proizvode ", ističe mašinski velemajstor Goran.

Spasojević dugo proizvodi i prerađuje voće.

"Voćar sam jer je i moj deda to bio. Najviše imam dunju, šljivu, višnju, kajsiju , breskvu, nektarine i zasade vinove loze. Deo voća ide u konzum a deo u rakiju. Ruku na srce, ove godine nije bilo ništa. Plan mi je da sada malo izađem iz ovih "teških" mašina, mislim na linije za čokoladu i da pređem na male poljoprivredne proizvođače za koje bih radio linije za hladno ceđenje voćnog soka. Te linijice bi koštale dve-tri hiljade evra. Dakle, pranje voća, mlevenje, odnosno otkoštavanje, ceđenje voća i na kraju pasterizacija. Bez dodavanja šećera i konzervansa. Jedno malo poljoprivredno gazdinstvo bi, uz subvencije, lako moglo da nabavi takvu proizvodnu liniju", ističe inženjer Goran Spasojević.

Takmičio se Goran sa konkurentima vinarima i rakijarima. Na manifestacijam "Dani vina" u Lapovu osvojio je dve srebrne medalje za belo vino i zlato za lozovu rakiju.

Izrada mašina za čokoladu mu je tokom 26 godina uzela svu "snagu" i sada bi malo da uspori sa linijicama za hladno ceđenje voća.

Konačno, Goranu postavljamo pitanje koje je, po svemu sudeći,  od početka razgovora nestrpljivo čekao, a otkriva ga to što mu se "smeši brk". Kazani za rakiju su u pitanju.

" Uhh. Kazani za rakiju su najlepše mašine koje sam napravio. Svi su od prohroma (inox ili nerđajući čelik, prim.a). Proizvođači rakije se bune protiv prohroma. Zašto prohrom a ne bakar pitaju oni? Pre se pravio od bakra. Kao, zdraviji je kazan od bakra. Prohrom ne reaguje na vazduh, na kiseline... Bakar na sve. Prodao sam bar 15 kazana za rakiju kupcima u Bačkoj Palanci, Beogradu, Ivanjici, Lapovu, Kragujevcu, Smederevu i Požarevcu", navodi sagovornik portala N1.

Ispred ulaza u mašinsku halu nekakva sjajna naprava od prohroma. Ima vratanca, termostat. Širi se prijatan miris. Šta je to?

Pušnica za zaposlene gurmane u radionici.

"Volimo svi da jedemo pileća krilca. Zašto mi to ne bi prodimili pre nego ode na talandaru-roštilj? Svi su se bili uključili u rešavanje izrade mini pušnice. Našli smo po ćoškovima hale parčiće lima i ostalog. Ispod pušnice se stavlja  bukova šuška, odnosno trinja koja dimi meso", govori Goran.

Spasojević je do sada dobrovoljno dao krv 98 puta. Planirao je da stane na broju 120, ali mu sada zdravstveno stanje to ne omogućava. Ranije, kad je bio mlad - bio je akcijaš. Omladinske radne akcije (ORA) u staroj Jugoslaviji.

"Prva radna akcija mi je bila Čakovec 1979. godine, zatim Loznica 1980-e. Sledeće godine Kadinjača, Plitvice 1982. pa Knin 1983. To je tada bilo u trendu. Širenje tadašnjeg bratstva i jedinstva. Kada si mlad, tražiš društvo vršnjaka", zaključuje  za portal N1 Goran Spasojević iz Lapova.

Goran je jedno vreme bio u Crkvenom odboru pri hramu Svete Petke u Lapovu pa je došao na ideju i donirao metalne krstove na vrhovima zdanja. Stari krstovi su bili izrađeni od legure mesinga i čelika. Pojela ih bila rđa. Kada su ih skinuli, kaže, videli su rupe od metaka. Radio je krstove i za druge crkve u okolini.