Pre deset godina rasplamsavali su se sukobi između Kenije i Ugande. Jedno ostrvo sada ih spaja i miri, a ispostaviće se da je to najnaseljenije ostrvo na svetu (65.500 ljudi po kvadratnom kilometru), za koje ne treba viza, i na kojem vladaju zakoni ljudi koji tamo žive.
Područje ostrva Migingo nije veće od polovine fudbalskog terena, i prekriveno je ciradama od cinka ili kartona. Međutim, za Migingo se dugi niz godine bore dve zemlje, Kenija i Uganda, zbog čega?
Samo ostrvo nalazi se 510 metara istočno od kenijsko-ugandske granice. Od 1926. godine, teritorijalno vlasništvo nad ostrvom je dosledno prikazano na mapama i na jeziku u zvaničnim dokumentima kao kenijski. Većina, ako ne i većina, protesta u Ugandi vrti se oko unosnih prava na ribolov, uglavnom vrednog nilskog smuđa, čija je cena postala paprena.
U junu 2004, prema kenijskoj vladi, ugandska pomorska policija podigla je šator na ostrvu i podigla ugandsku zastavu i zastavu svoje policijske uprave. Ugandska i kenijska policija su od tada okupirale ostrvo u nekoliko navrata. Britanija je nakon kraja kolonizacije određivala demarkacione linije, a kolonijalne sile nikada nisu bile poznate po suptilnosti crtanja granica zemalja koje su napuštali – ravna linija pa šta bude, što je i ovde bio slučaj.
Diplomatski spor između dve zemlje je nastao u februaru 2009, kada su Kenijci koji žive na Migingu morali da kupuju specijalne dozvole od vlade Ugande. Marta iste godine nekoliko ministara u vladi obe zemlje, uključujući i ministre spoljnih poslova sastali su se u Kampali, u Uganda, i postigli dogovor da ribarima iz obe zemlje bude dozvoljeno da nastave da posluju kao i obično, dok je sama granica, njena demarkacija i ostavljena stručnjacima. Uganda obavezala i da će povući svih 48 policajaca koje je rasporedila na ostrvu. Predsednik Ugande Museveni priznao je tda da se ostrvo nalazi u Keniji, ali je nastavio da ističe da su kenijski ribari ilegalno pecali u vodama Ugande, koje se nalaze zapadno od Miginga.
Zbog čega je toliko važno i kako do njega doći
Da biste do ostrva došli, najlakše je, a u stvari nimalo lako ići preko glavnog grada Kenije, Najrobija, odakle produžavate za gradić Kisumu, koji je udaljen četiri sata avionom. Od Kisumua je neophodno putovati još četiri sata kolima do obale jezera Viktorija, koja je nazvano po britanskoj kraljici, koje je stecište raznih ribarskih brodova. Oni putnike prevoze do Miginga za nekih dva sata (26 km), po često prilično uzburkanom jezeru, a barke kojima lokalci putuju prosečnom čoveku ne bi ulile ni malo poverenja. Jezero Viktorija ujedno je i izvor reke Nil, koje simbolizuje život od Ugande, Južnog Sudana, Sudana pa sve do Egipta.
U ovom delu sveta sve je podređeno ribolovu, a oko Miginga, koji je u ovoj formi počeo da se naseljava pre petnaest godina (prvim stanovnicima se smatraju dva Kenijca koji su se tu slučajno zatekli 1991. godine), on je prilično frekventan. Svakog jutra na desetine ribolovaca kreće u svoj morski pohod, i niko od Kenijaca u zaleđu nema dilemu – Migingo pripada Keniji. Ipak, ribolovom se bave i drugi Afrikanci, posebno Somalijci, umešni ribolovci, koji imaju svoje predstavništvo na ovom zabačenom ostrvu.
Afrički smuđ kao mera tolerancije
Ribolov je posebno postao značajan zbog jedne lokalne ribe, Afričkog barumundi (Golijat baramundi), smuđa, čiji izvoz se meri u milionima dolara, a cena mu je poslednjih godina porasla za 50%, pa se procenjuje da vredi 300 dolara po kilogramu na međunarodnom tržištu. Sada već davne 2003. godine izvoz za EU iznosio je vrtoglavih 170 miliona evra.
Tako je jedna od najvećih rečnih riba, koja je počela u Nilu da se uzgaja pedesetih godina prošlog veka, a koja dostiže dva metra i 200 kilometara težine, postala izvor sukoba, ali kasnije i mira u kući. Uganda i Kenija hrlile su ka njemu, a on ka drugima. Grupa stručnjaka za invazivne vrste Svetske unije za zaštitu prirode označila je ovu ribu jednom od 100 najgorih invazivnih vrsta na svetu.
Teze kenijskih ribolovaca su u vreme kulminacije sukoba išle u smeru, da pošto se nijedan od nilskih smuđeva ne uzgaja u Ugandi (najbliža slatka voda u Ugandi udaljena je 85 kilometara), riba nekako „pripada Kenijcima“.
Nije sve tako jednostavno, jer osim neophodnih veština, ribolovcima je na umu još nešto, a to su pirati iz Ugande, koji ne dele njihovo mišljenje o teritorijalnom statusu. Iz toga razloga na ostrvu se danas često nalaze i pripadnici kenijske policije.
Ukoliko kao običan turista želite da dođete na ostrvo, policija će vas najverovatnije prebaciti na obližnje sigurnosno ostrvo pored Miginga na kojem žive i ljudi iz Ugande i Kenije, a koji kontrolišu ko ulazi i izlazi iz Miginga, da bi vam na kraju naplatili ulaz na ostrvo 250 dolara. Čak i miris potencijalnog konflikta je danas na ceni i nemilice se naplaćuje.
Komuna ljudi
Novac se deli između kenijskih i ugandanskih lidera, a kako bi drugačije? Dok države zveckaju oružjem, lokalci žive u simbiozi, uz sijalicice koje noću svetle u skoro totalnom mraku, pa bude tu i zabave, didžejeva, pabova, stolova za bilijar, za nešto što bismo mogli nazvati noćnim životom ovog nesvakidašnjeg mesta, koje danas broji hiljadu stanovnika (po cenzusu iz 2009, brojalo je oko 130 meštana).
Stanovnici su mahom ribolovci koji svoj dan završavaju uz pivo i popularni fish and chips. Ova komuna ljudi (među kojima se nalaze i stanovnici Tanzanije i Konga), prkosi gramzivosti njihovih vlada – nema svađa, već postoji isključivo solidarnost u koegzistiranju, preživljavanju, a kasnije i uživanju i pravim međuljudskim odnosima. Zanimljivo je da na ostrvu postoji nekoliko supermarketa koji su zapravo metalne barake, koje služe i kao sobe za noćenje, nešto poput montažnih garaža za automobile. Na ostrvu postoji čak i ozbiljniji smeštaj (executive guest house), sa pogledom direktno na more, koji se po luksuzu razlikuje možda samo u kontekstu jednog garažnog mesta više, da vas ime ne zavara.
Sastavni deo svake sobe je plafon od trske, uz neibežne pojaseve za spasavanje. Jaki vetrovi, talasi, mrak, ne zna se kada i šta preti na jezeru, koji je kao more. Često se dogodi da usred oluja ribolovci sutradan ujutru ne zateknu svoje čamce koji lako završe na obalama Tanzanije. I ukoliko ne nađu čamac, kafu sigurno hoće, pošto ovo minijaturno mesto poseduje kafeteriju.
Ostrvo je veličine 2000 kvadrata, što je otprilike polovina jednog fudbalskog terena, i na njemu se nalaze dva spruda za tuširanje, jedan za muškarce, drugi za žene. Uvek je samo jedna žena na ostrvu odgovorna za higijenu, nabavku higijenskih sredstava, sapuna, deterdženata. Nije bilo realno ni očekivati da to bude muškarac.
Ljudi koji na ostrvu žive zovu ga „plutajuća kornjača“, pošto je napravljen je od valovitih, međusobno zalepljenih metalnih koliba. Ostrvo nema zakone, već ih stvaraju ljudi koji na njemu žive, i nećete verovati nema nikakvih problema, niti je potrebna policija osim tokom međudržavnih tenzija, kao ni vize. Ljudi različitih vera žive u miru, a na ostrvu uveliko postoje mešoviti brakovi. Kako meštani kažu to su zakoni Afrike, ostrva, harmonije, ne Ugande, Tanzanije ili Kenije. Ima šta svet da nauči od ovih divnih ljudi.
Migingo je jedno od tri mala ostrva u neposrednoj blizini. Mnogo veće ostrvo Usingo je 200 metara istočno, a ostrvo Piramida, najveće od tri, dva kilometra južno. Migingo je toliko mali da se ne vidi na većini mapa. U prvoj deceniji 21. veka nivoi vode u jezeru su opali samo 0,5–1 metra od normalnog nivoa, a nedavne fotografije jasno pokazuju da ostrvo doseže 10-15 metara iznad nivoa jezera – dovoljno za život, a on zavisi od nilskog smuđa. Ne čudi što je konzumaciju ribe, koja je nekada povezivana sa obožavanjem egipatske boginje libijskog porekla Nite, Uganda 2021. godina zabranila za lokalno stanovništvo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!