Moderni strahovi: Šta je FOBO i kako može da utiče na život pojedinca

Shutterstock/fizkes

Verovatno ste već čuli za termin FOMO - strah od propuštanja. Međutim, strah od propuštanja donošenja bolje odluke - FOBO nije toliko poznat i pogađa sve veći deo populacije, a može da ima ozbiljnije posledice.

U eri kada smo okruženi ogromnom zalihom svega, od jeftine odeće do stotina serija i filmova na striming servisima, strah od propuštanja – FOMO nikada nije bio izraženiji. A sada su stručnjaci otkrili postojanje straha da imamo bolju opciju od one koju biramo, odnosno – FOBO.

Osećaj anksioznosti da postoji nešto bolje, poznat kao strah od bolje opcije, stvara velike probleme mnogim ljudima u donošenju odluka i spremnosti da se nečemu potpuno posvete.

Šta je FOBO?

„FOBO je osećaj da bi moglo doći do nečeg boljeg, što čini nepoželjnim da se posvetimo trenutnom izboru ili odluci“, objasnio je autor Patrik Mekginis za HuffPost.

„Ovo je posebno evidentno u situacijama kada imamo savršeno dobre opcije pred sobom, a ipak se borimo da donesemo odluku“, rekao je Mekginis.

Kako znate da li i vi patite od FOBO-a?

Glavni pokazatelj je teškoća u donošenju odluka.

Preterano razmišljanje o svakoj sitnici i osećaj anksioznosti prilikom razmatranja opcija je nešto što utiče na sve više ljudi danas, otežavajući njihov svakodnevni život i narušavajući njihov unutrašnji mir, i potencijalno uništavajući njihove živote kroz oštećene veze.

„Svet na zahtev“

Mekginis, koji je skovao termine FOMO i FOBO još 2004. godine, tvrdi da oba potiču od preteranog obilja. On tvrdi da živimo u „svetu na zahtev“ koji nas preplavljuje beskrajnim izborima, primoravajući nas da stalno držimo sve opcije otvorene.

„To je onaj mučan osećaj koji vas tera da oklevate ili se potpuno smrznete kada se suočite sa odlukom, posebno ako postoji nekoliko dostupnih opcija, zabrinuti da bi bolji – ili čak savršen – izbor mogao da bude nešto drugo i da može da dođe svakog trenutka“, rekao je životni trener i preduzetnik Tomaš Svitorka.

On dodaje:

„Bilo da se radi o izboru nečega sa menija restorana, izboru mesta za odmor ili, u ozbiljnijim slučajevima, odlučivanju za životnog partnera, FOBO se zasniva na pitanju: ‘Šta ako ‘negde tamo’ postoji neka još bolja opcija?“

„Analiza paralize“

„Analiza paralize“ je nešto što je većini dobro poznato, posebno onima koji pate od FOBO-a. Preterano analiziranje i odugovlačenje je u skladu sa ekstremnom averzijom prema riziku i receptom za neodlučnost, anksioznost i izbegavanje obaveza.

Rezultat je, kažu stručnjaci, život u svetu kojim vladaju ‘možda’ – što odlaže i sebe i druge.

„Umesto da procenite svoje opcije, izaberete jednu i nastavite sa svojim danom, vi odlažete neizbežno. To je kao da pritisnete dugme za odlaganje na svom budilniku samo da navučete pokrivače preko glave i ponovo zaspite… i opet iznova to činite“, objašnjava Mekginis.

FOBO utiče na kvalitet života i mentalno zdravlje

Za razliku od FOMO-a, koji je u suštini unutrašnja borba koja samo šteti vama, FOBO često ima posledice po druge ljude i može prouzrokovati mnogo veću štetu – od otuđenja od prijatelja, porodice, poslovnih saradnika do trajnog narušavanja romantične veze.

„Kada svoj život tretirate kao Tinder feed, ležerno pregledavajući nove opcije bez obavezivanja ni na jednu, šaljete jasnu i nedvosmislenu poruku svima ostalima: na vas se ne može računati“, rekao je Mekginis.

On smatra da „nećete postaviti jasan pravac u životu ili se posvetiti planu akcije, već čete umesto toga, dozvoliti da se mogućnosti gomilaju i donećete odluku samo kada vam to odgovara, verovatno u poslednjem trenutku, ako to i tada uradite“.

FOBO koncept je zasnovan na onome što je opisao kao „pogrešno uverenje da što duže tražimo, to ćemo imati više opcija i da će to nekako dovesti do boljeg ishoda.

„Međutim, ne postoji način da se to garantuje, i umesto toga, ljudi mogu čekati toliko dugo da zapravo počnu da propuštaju dobre opcije i na kraju zažele što se za to nisu odlučili ranije“, kaže Mekginis.

Kobno „šta ako“

„FOBO se obično predstavlja kao beskrajna lista prednosti i nedostataka koja vam se vrti u glavi“, rekla je Svitorka. „Naravno, razmišljanje o važnim odlukama nije loše. Morate da odvojite vreme i napravite pravi izbor. Međutim, kada se FOBO aktivira, to se ne dešava i mi stalno trčimo napred-nazad, nesposobni da se odlučimo, obično zbog onog neuhvatljivog ‘šta ako'“.

Drugi uzrok FOBO-a je jednostavno sve veći broj opcija kojima ljudi imaju pristup u našem modernom svetu.

„Na primer, znate da želite da slušate podkast, a kada krenete da tražite nešto neverovatno, biće vam predstavljene hiljade tema i epizoda“, rekla je bračna i porodična terapeutkinja Beki Stumpfig.

Mnogi ljudi to doživljavaju kada kupuju hranu. Na primer, tražite puter od kikirikija i suočavate se sa bezbroj opcija: Kremasto? Hrskavo? Organic? Slano? Neslano?’

Ona je istakla da FOBO sve više postaje problem među ljudima koji žive privilegovanim životom sa pristupom većem broju mogućnosti. Međutim, svako može da ga doživi u nekoj meri.

Iscrpljenost, prekinute veze, anksioznost…

„Normalna je i zdrava reakcija da se osećate preplavljenim nečim što se čini kao beskrajnom količinom opcija za skoro svaku odluku koju treba doneti, što često izaziva mentalni zamor“, rekla je Stempfig.

Ona je dodala da „dok je određeni stepen unutar normalnog, očekivanog opsega, može postati štetan za nečije mentalno zdravlje kada sprečava napredak u važnim oblastima života.“

FOBO takođe može biti zarazan, dodala je ona. Ako razvijete obrazac izbegavanja donošenja odluka na poslu, mogli biste se naći na sličnom putu kada su u pitanju privatne odluke. A određena iskustva mogu dovesti do ozbiljnog FOBO-a.

„Osoba može imati već postojeći anksiozni poremećaj, traumatičnu istoriju koju pripisuje lošoj odluci, ili može biti naučeno ponašanje iz porodice“, rekao je psihoterapeut Rasin Henri.

Ovo stalno preispitivanje sebe i svog života izaziva stres, iscrpljenost i anksioznost. U međuvremenu, ideja o osećaju mira i zadovoljstva svojim životom i izborima može postati nedostižan san.

„Psihološki, FOBO može doprineti anksioznosti i depresiji, jer stalna potraga za boljim opcijama sprečava pojedince da u potpunosti uživaju u svojim trenutnim okolnostima“, rekla je psiholog Patriša Dikson, dodajući da „ovakav način razmišljanja podstiče nezadovoljstvo i može narušiti samopouzdanje, što dovodi do odlaganja i neodlučnosti.

Jedna od gorih posledica je da FOBO može izazvati osećaj praznine u stvarima koje su nekada bile izvor radosti. Možda ste uživali u čitanju romana, ali stalna borba oko izbora sledeće knjige krade radost iz iskustva.

„FOBO može dovesti do razvoja anksioznosti ili poremećaja ličnosti, simptomi mogu rezultirati gubitkom apetita i sna, što može dovesti do fizičke bolesti“, rekao je Henri.

Pored toga, naveo je on, može doći do gubitka dobrih prilika ili veza ako se odluka koja se donosi odnosi na prihvatanje posla ili bračne ponude, na primer.“

Kako smanjiti FOBO?

Kao što nije nastao preko noći, FOBO ne možemo prestati za kratko vreme. Ali možemo postati svesni ovog problema i dati sebi vremena da ga postepeno rešimo.

„Da bismo se borili protiv FOBO-a, neophodno je promeniti način na koji razmišljamo o izborima“, rekao je Dikson i dodao da treba prihvatiti ideju da bi vaše odluke mogle biti najbolje u ovom trenutku, čak i ako se alternative pojave kasnije.

Umesto da druge opcije posmatraju kao same po sebi bolje, stručnjaci ističu da pomaže da se na njih gleda kao na jednostavno drugačije.

Ova perspektiva vas može podstaći da donosite odluke i prihvatite ih umesto da čekate nešto bolje. I zapamtite, kažu, da se uvek možete prilagoditi u budućnosti kada se pojave nove prilike.

Dikson je takođe ukazao na ulogu društvenih medija u pogoršanju FOBO-a negovanjem kulture stalnog poređenja i osećaja da uvek postoje beskonačno bolje opcije.

„Da biste prekinuli ovaj krug, ključno je negovati samopouzdanje i slušati svoje instinkte. Često je privlačnost ‘drugog’ fasada koja nas odvlači od uvažavanja vrednosti naših trenutnih izbora“.

Ako osećate da anksioznost i stres povezani sa FOBO-om preuzimaju vaš život, razmislite o traženju podrške od stručnjaka za mentalno zdravlje. Savetovanje vam takođe može pomoći da donesete velike odluke, prenosi Tportal.