Imena jezera su promenjena, priče su zaboravljene i ponovo izmišljane, ali nema neslaganja oko najvažnije legende, o nastanku Plitvičkih jezera.
Plitvička jezera, hrvatski najstariji i po mnogima najupečatljiviji nacionalni park, neverovatna su živa galerija krša, voda, šuma, prašuma i, naravno, jezera: njih čak devedeset, neverovatnih boja, iako je i šesnaest najvećih bilo dovoljno da ovo čudesno područje između Malih kapela i Ličkih Plješivica bude prepoznato kao prirodni fenomen od svetskog značaja.
Plitvička jezera su postala nacionalni park 8. aprila 1949. godine, a trideset godina kasnije, 26. oktobra 1979. godine, uvrštena su na Uneskovu listu svetske prirodne baštine. Ovaj bujni planinski kraj sa jezerima i barama, kraškim izvorima, kaskadama i impresivnim vodopadima i obiljem flore i faune ispresecan je mostovima, stazama, jedinstvenim pričama iz geološke istorije, ali i – još uvek živim narodnim pričama, uspomenama i legendama, piše Punkufer.hr.
Skriveni svet Plitvičkih jezera
U pričama, ali i u nazivima jezera i lokaliteta, žive opasni čuvari Đavolje šume, vile čije uspomene čuva pećina Jezerkinjske vile, pustinjaci po kojima Kaluđerovačko jezero nosi ime, Gavan, koji je sakrio blago na dnu drugog jezera, niz nesrećnika (Čiginovac, Batinovac, Milino, Milanovac), pa čak i čitavo stado kojim je vladala jezerska voda (Kozjak).
Ima i likova za koje je sasvim izvesno da su bili važni, ali se niko ne seća tačno zašto. Tako će za Novakovića, po kome je Novakovića Brod dobio ime, jedni tvrditi da je upravljao prelazom na tom mestu, a drugi da je bio hajduk koji je tuda bežao.
Crna kraljica ovoga puta u ulozi dobre vile
Imena jezera su promenjena, priče su zaboravljene i ponovo izmišljane, ali nema neslaganja oko najvažnije legende, o nastanku Plitvičkih jezera. Sve se to dogodilo davno, kada je ceo region zahvatila strašna suša, kakve se niko živ nije mogao setiti.
Presušio je čak i izvor Crne reke, koji nikada ne presušuje. Drveće je padalo, suva zemlja se raspadala u prah, a ljudi i životinje su umirali. Iznemogli narod je vapio i molio za spas.
Njihove molitve uslišila je Crna kraljica, dobra velebitska vila, i sa svitom vila sišla iz svojih velebitskih dvora preko Kapele i obećala im kišu. Toliko je teklo dok se izvori Crno-Bele reke nisu napunili i izlili u niz od šesnaest poznatih jezera.
Iako se može čuti objašnjenje da ime Prošćanskih jezera potiče od trske, mnogi znaju da potiče od sećanja na „prosjaka” vode i milosrdnu Crnu kraljicu. Zahvalni ljudi su joj izgradili palate iznad jezera Kozjak (kasnije se povukla u podzemne palate kod Galovca i Okrugljaka), a ona je još dugo nad njima pazila.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare